Дијалог у мраку Куртијевог насиља

Бројни покушаји Европске уније да реанимира клинички мртав дијалог Београда и Приштине до сада су се због једностраних и бруталних акција режима Албина Куртија завршавали неуспехом, а исход нове акције специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака требало би да буде познат наредних дана, након његове данашње посете Београду и најаве да припрема нови састанак у Бриселу. До сада оживљавање било каквих озбиљних и конструктивних разговора словачком дипломати није полазило за руком, пре свега зато што је Приштина изазивала нове ескалаторне потезе, да би потом наметала нове услове за преговарачким столом.

Такав исход је очекиван без адекватних мера против ликвидатора преговора, екстремисте Албина Куртија, који је у последње три и по године учинио све да обесмисли сваки облик дијалога. Додатну забуну унео је прошле недеље приликом посете Приштини и сам Лајчак, својом изјавом да отварање главног моста на Ибру у Косовској Митровици на чему инсистира Курти „треба да буде у блиској сарадњи с међународним партнерима Косова”, не поменувши при томе Београд. На ову поруку директор Канцеларије за Косово и Метохију рекао је да Лајчак сада споразум о мосту измешта из бриселског дијалога, а „до јуче је то питање најављивао као главну тему разговора у Бриселу” и упитао због чега.

Када је реч о састанцима у Бриселу, Београд се увек показивао као конструктиван партнер, истрајан у одлуци да учествује у овим разговорима, али је држање албанске стране умањивало шансу да се дође до било каквог резултата. Преговарачки процес постаје све више и више ирелевантан, с обзиром на све оно што се дешава у Бриселу, све мање има своју рефлексију на стање на терену, а стање на терену се мења искључиво једностраним потезима Албина Куртија сада већ у приметном континуитету. Велики проблем ЕУ је, између осталог, то што нема храбрости да призна да нешто конкретно и не може да уради и да прихвати одређене грешке.

ЕУ до сада није показала снагу да каже ко је крив и да од кривца захтева да испуни своје обавезе, а ако то не учини у одређеном року, да га санкционише. Чак и када је ЕУ бојажљиво констатовала да је Курти кривац, претила је врло строгим санкцијама, међутим, касније се видело да су се те репресивне мере зауставиле на врло симболичном нивоу према Приштини. Последњи покушаји Брисела да помакне дијалог две стране корак напред нису довели до конкретних резултата, јер Приштина и даље упорно избегава обавезу формирања Заједнице српских општина и држи блокаду за улаз српске робе на територију Косова и Метохије, а то је само део сложених проблема с којима се свакодневно суочавају Срби на КиМ.

Када су се разговори последњих година и водили, тема је била само како да се смире тензије и избегне сукоб, било око барикада, регистарских таблица или упада специјалаца тзв. косовске полиције у четири општине. Када је власт у Приштини преузео Курти, он је видео да заправо ти разговори треба да воде ка некој нормализацији и да то никако није оно што он жели, а намера му је да добије само безусловно признање од стране Србије, де факто или де јуре. И онда је заправо почео да прави нове кризе с циљем да повремено долази до одмрзавања „конфликта” и избијања криза као што је последња – упад специјалаца и затварање зграда институција Србије на северу Космета. Охридски споразум формално је прихватио, али ни након тога никада није показао намеру да прихвати формирање ЗСО. „Завршила се та ’тактика саламе’ у којој Косово прави уступке и компромисе, ишчекујући признање на крају дијалога, признање које никада није дошло”, рекао је Курти недавно.

Рајко Петровић из Института за европске студије каже да је једини циљ Албина Куртија да протера Србе с КиМ. За „Политику” истиче да је дијалог Београда и Приштине одавно клинички мртав и да нема сумње да је за то кривац искључиво екстремистички Куртијев режим. „Покренути га може само она страна која га је довела у ту ситуацију, а то је албанска страна предвођена Куртијем. Све што се дешава у последњих неколико дана, нелегалне акције заузимања институција државе Србије на северу Космета, показују да је, с једне стране, Курти изреволтиран чињеницом да више нема безрезервну подршку од земаља Квинте и посетом француског председника Макрона Београду”, каже Петровић.

С друге стране, Србија је уздржана од било каквих дејстава и небројено пута показала да је спремна за разговор, компромис и дугорочно одрживо решење. „Међутим, јасно је да Курти не само да не жели да формира ЗСО, што је његова обавеза, већ настоји да протера Србе с Космета и успостави пуну контролу над севером КиМ. Курти жели рат, то је ваљда сада свима јасно и само захваљујући стрпљењу и оријентацији ка миру српских власти још увек имамо стабилност на овим просторима”, каже Петровић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић указао је за РТС да када је реч о Србији, она никад неће одустати од дијалога, али и да ако се не заустави ескалација, вербалне осуде немају смисла ако нема мера. „Ми имамо тамо Кфор, имамо Еулекс, имамо институције иза којих стоји Запад. Дакле, они имају механизме и мере којима могу да делују и којима могу да реагују. Ето, то је суштина целе приче. Уколико заиста желе мир и некакав дијалог, суштински дијалог, не састајање ради састајања, ради форме, онда су неопходне мере”, каже Миливојевић.

Од успешних споразума до чекања на ЗСО 11 година

Дијалог између Београда и Приштине је почео 8. марта 2011. године у Бриселу, техничким питањима и темама, које су имале за циљ унапређење квалитета живота грађана Србије и јужне српске покрајине. Од 19. априла 2013. године, када је постигнут први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа између Косова и Србије, такозвани Бриселски споразум, започет је процес политичког дијалога и преговори су прешли на високи ниво, дијалог председника и премијера. У почетку је постигнуто низ успешних споразума и најамбициознији, Бриселски из 2013. године, у коме се од 15, шест тачака односи на формирање Заједнице српских општина. Једанаест година касније, ЗСО је неформирана, али је истовремено и главна препрека за наставак озбиљних разговора.