Угаљ и нуклеарке

Чини се да је недавно представљени нацрт Стратегије развоја енергетике Србије изазвао много више оспоравања и дилема у стручној јавности него што је допринео постизању сагласности макар о најважнијим питањима. Два основна разлога за то су догматски, идолопоклонички приступ такозваној зеленој агенди, због чега угаљ практично више није разматран као енергетски ресурс и недовољно дугачак период сагледавања због чега нуклеарне електране нису размотрене довољно детаљно и с дужном пажњом. Ово друго, бар формално, може се оправдати одредбама Закона о енергетици – Стратегија развоја енергетике припрема се за наредних 15 година. Међутим, суштинског оправдања нема. Развојни проблеми у енергетском сектору не решавају се данас за сутра. Они се морају предвидети деценијама пре него што нови капитални објекти буду неопходни. Ако се сачека да проблем постане видљив јавности, увелико смо закаснили с решавањем. Оно прво, запостављање улоге угља у енергетској стратегији Србије, не може се оправдати чак ни формално.

Зато је за сваку похвалу што су наши званичници коначно вратили тему коришћења нуклеарне енергије у јавни дискурс и тиме подстакли важне стручне расправе. Међутим, за забринутост и осуду је то што угаљ, као најзначајнији домаћи енергетски ресурс, избегавају да разматрају, очигледно под притиском европских идеолошких догми. Наше термоелектране на угаљ су важне јер ништа друго до оне не може да обезбеди енергетску сигурност Србије до 2050. или чак 2060. године. Нуклеарне електране су важне јер ће, како сада ствари стоје са нашим ресурсима и светским технолошким достигнућима, бити неопходне да би се Србији обезбедиле базна енергија и енергетска сигурност у другој половини 21. века. Ипак, пошто се у случају нуклеарних електрана ради и о еколошкој сигурности и општој безбедности становништва, односно пошто се поуке „Чернобиља” и „Фукушиме” не смеју сметнути с ума, о коришћењу нуклеарне енергије мора се хитно повести стручна, политичка и јавна расправа. Срећом, имајући у виду расположиве ресурсе угља, одлуку о изградњи нуклеарне електране Србија не мора и не треба да донесе одмах.

Разумно је узети у обзир да у наредних десетак година може доћи до неких великих технолошких скокова. Енергија фузије заокупља научну пажњу већ дуже од пола века, а у последње две деценије широм света грозничаво се тражи технички могућа и економски исплатива опција за складиштење огромних количина електричне енергије произведене из соларних електрана и ветроелектрана. Нажалост, ниједна од разматраних идеја још није ни приближно досегла такав степен техничке развијености који би омогућивао њену комерцијалну примену у електроенергетским системима. Ипак, научнотехнолошки продори су могући и, уколико се десе, треба их искористити. Такође, можда би се могло десити да споразумом о нормализацији односа с албанским властима на Косову добијемо право на коришћење неког дела резерви угља у Косовскометохијском басену. Тих резерви има довољно да се подмире заједничке потребе бар у наредних 200 година. Колико год и једно и друго било мало вероватно, негде до 2035. можемо себи дозволити луксуз да пратимо светске научне и технолошке трендове и да покушавамо да постигнемо разуман, обострано користан и фер договор о будућем коришћењу резерви угља које постоје на Косову и Метохији.

Оно што, међутим, треба одмах да урадимо јесте укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и увођење нуклеарне енергетике у факултетску наставу. Ако након три и по деценије паузе више немамо професоре који ову научнотехничку област могу компетентно да предају, треба их довести из Француске, Русије, Америке или с било којег другог краја света. ЕПС треба да понуди стипендије студентима који одаберу нуклеарну енергетику као један од предмета на факултету. Одабраним младим инжењерима на мастер и докторским студијама из нуклеарне енергетике ЕПС треба да покрива не само трошкове студирања, него и да финансира њихове студијске боравке и стручно усавршавање у нуклеарним електранама других земаља. На тај начин отклонили бисмо врло негативне последице својевременог избацивања нуклеарне енергетике из наставе и спремно бисмо дочекали тренутак када се одлука буде морала донети.

Доктор електротехнике

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа