Ugalj i nuklearke

Čini se da je nedavno predstavljeni nacrt Strategije razvoja energetike Srbije izazvao mnogo više osporavanja i dilema u stručnoj javnosti nego što je doprineo postizanju saglasnosti makar o najvažnijim pitanjima. Dva osnovna razloga za to su dogmatski, idolopoklonički pristup takozvanoj zelenoj agendi, zbog čega ugalj praktično više nije razmatran kao energetski resurs i nedovoljno dugačak period sagledavanja zbog čega nuklearne elektrane nisu razmotrene dovoljno detaljno i s dužnom pažnjom. Ovo drugo, bar formalno, može se opravdati odredbama Zakona o energetici – Strategija razvoja energetike priprema se za narednih 15 godina. Međutim, suštinskog opravdanja nema. Razvojni problemi u energetskom sektoru ne rešavaju se danas za sutra. Oni se moraju predvideti decenijama pre nego što novi kapitalni objekti budu neophodni. Ako se sačeka da problem postane vidljiv javnosti, uveliko smo zakasnili s rešavanjem. Ono prvo, zapostavljanje uloge uglja u energetskoj strategiji Srbije, ne može se opravdati čak ni formalno.

Zato je za svaku pohvalu što su naši zvaničnici konačno vratili temu korišćenja nuklearne energije u javni diskurs i time podstakli važne stručne rasprave. Međutim, za zabrinutost i osudu je to što ugalj, kao najznačajniji domaći energetski resurs, izbegavaju da razmatraju, očigledno pod pritiskom evropskih ideoloških dogmi. Naše termoelektrane na ugalj su važne jer ništa drugo do one ne može da obezbedi energetsku sigurnost Srbije do 2050. ili čak 2060. godine. Nuklearne elektrane su važne jer će, kako sada stvari stoje sa našim resursima i svetskim tehnološkim dostignućima, biti neophodne da bi se Srbiji obezbedile bazna energija i energetska sigurnost u drugoj polovini 21. veka. Ipak, pošto se u slučaju nuklearnih elektrana radi i o ekološkoj sigurnosti i opštoj bezbednosti stanovništva, odnosno pošto se pouke „Černobilja” i „Fukušime” ne smeju smetnuti s uma, o korišćenju nuklearne energije mora se hitno povesti stručna, politička i javna rasprava. Srećom, imajući u vidu raspoložive resurse uglja, odluku o izgradnji nuklearne elektrane Srbija ne mora i ne treba da donese odmah.

Razumno je uzeti u obzir da u narednih desetak godina može doći do nekih velikih tehnoloških skokova. Energija fuzije zaokuplja naučnu pažnju već duže od pola veka, a u poslednje dve decenije širom sveta grozničavo se traži tehnički moguća i ekonomski isplativa opcija za skladištenje ogromnih količina električne energije proizvedene iz solarnih elektrana i vetroelektrana. Nažalost, nijedna od razmatranih ideja još nije ni približno dosegla takav stepen tehničke razvijenosti koji bi omogućivao njenu komercijalnu primenu u elektroenergetskim sistemima. Ipak, naučnotehnološki prodori su mogući i, ukoliko se dese, treba ih iskoristiti. Takođe, možda bi se moglo desiti da sporazumom o normalizaciji odnosa s albanskim vlastima na Kosovu dobijemo pravo na korišćenje nekog dela rezervi uglja u Kosovskometohijskom basenu. Tih rezervi ima dovoljno da se podmire zajedničke potrebe bar u narednih 200 godina. Koliko god i jedno i drugo bilo malo verovatno, negde do 2035. možemo sebi dozvoliti luksuz da pratimo svetske naučne i tehnološke trendove i da pokušavamo da postignemo razuman, obostrano koristan i fer dogovor o budućem korišćenju rezervi uglja koje postoje na Kosovu i Metohiji.

Ono što, međutim, treba odmah da uradimo jeste ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i uvođenje nuklearne energetike u fakultetsku nastavu. Ako nakon tri i po decenije pauze više nemamo profesore koji ovu naučnotehničku oblast mogu kompetentno da predaju, treba ih dovesti iz Francuske, Rusije, Amerike ili s bilo kojeg drugog kraja sveta. EPS treba da ponudi stipendije studentima koji odaberu nuklearnu energetiku kao jedan od predmeta na fakultetu. Odabranim mladim inženjerima na master i doktorskim studijama iz nuklearne energetike EPS treba da pokriva ne samo troškove studiranja, nego i da finansira njihove studijske boravke i stručno usavršavanje u nuklearnim elektranama drugih zemalja. Na taj način otklonili bismo vrlo negativne posledice svojevremenog izbacivanja nuklearne energetike iz nastave i spremno bismo dočekali trenutak kada se odluka bude morala doneti.

Doktor elektrotehnike

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista