Не смемо допустити бламажу у борби против корупције

ИНТЕРВЈУ
Жељко Ивањи, шеф антикорупцијског тима Г17 плус

Након што је Савет за борбу против корупције још једном затражио од Владе Србије да каже ко је одговоран за раскид концесионог уговора о изградњи аутопута Хоргош–Пожега, као и да јавност обавести о свим детаљима уговора, Жељко Ивањи, народни посланик и шеф антикорупцијског тима Г17 плус, оцењује да јавност свакако мора да зна све о том послу. Чињеницу да нису познати сви анекси поменутог уговора Ивањи, ипак, не објашњава нечијом злом намером или жељом да се нешто прикрије већ пре свега тромошћу и спорошћу државне управе.

– Али ако постоји сумња у корупцију, неопходно је елементе који на то указују пријавити надлежнима. Довољно је да постоји сумња у погледу неких елемената уговора, да Тужилаштво по службеној дужности предузме мере из своје надлежности – каже Ивањи за „Политику”.

Ипак, сви делови уговора још нису објављени. Ко је за то одговоран? Зар то не указује да није све у реду са српске стране?

Наравно да развија сумњу и то није добро. Зато морате да будете транспарентни. Не могу да говорим о конкретној одговорности. Упознат сам са елементима концесионог посла који су били објављени и који су, по мени, спорни само зато што стране компаније нису обезбедиле банкарске гаранције за извршење посла.

Али ако је концесионар крив, зашто се иде на споразумни раскид? Зашто се не би ишло на арбитражу, па би Србија задржала новац који је дат као гаранција?

Концесионар једноставно није обезбедио оно на шта је био дужан. Арбитражни поступак изискује огромне трошкове и траје више година.

Зар не би те трошкове требало да сноси концесионар, ако је крив?

То бисмо знали тек после арбитражног поступка.

Да ли то значи да ни Влада Србије није сигурна да је сама испунила све обавезе из уговора о концесији?

Искрено, нисам до те мере упознат да ли је влада све испунила. Имам податке као и сваки грађанин ове земље и на основу њих доносим закључке.

Али да ли је нормално споразумно раскидати уговор о концесији, уколико сте сигурни да је концесионар крив, уколико нема ваше кривице?

Најгоре у томе јесте што време тече, а то највише кошта. Ми немамо времена за то. Тим послом, као и питањем „Србијагаса”, бавила су се надлежна министарства. Често до реакције долази касно имајући у виду да не можете покрити све области. Можда смо реаговали касно у вези са питањем концесије, кад смо јавно рекли да је недопустиво закључити уговор који није обезбеђен банкарском гаранцијом. Исто је и поводом питања „Србијагаса”. Увек нам кажу да смо седели у тој влади. Јесмо, али нисмо учествовали у преговорима.

А да ли сте могли да реагујете и, да тако кажемо, класичном политичком уценом, као што сте радили када су обустављени преговори са ЕУ пре две године због тога што Младић није ухапшен? И антикорупцијски закони су, као и Младић, услов на европском путу.

Имајући у виду да је Динкић шеф преговарачког тима за гасни аранжман и да смо утицали на доношење Закона о Агенцији за борбу против корупције, да смо први дали предлог закона за заплену имовине стечене извршењем кривичног дела, у ситуацији смо да су закони онако како смо их ми замислили и донети у Скупштини Србије. За сада немамо такву врсту проблема да треба да уцењујемо. Сигурно је да ћу указивати на све проблеме које видим, али онда очекујем и реакцију. На мени је да укажем и да рок за предлагање кандидата за чланове Одбора Агенције за борбу против корупције истиче 3. децембра.

А још нико од девет предлагача није именовао кандидате. Ту долазимо до другог проблема – доносите законе, али се они не примењују или се са њиховом применом много касни. А с друге стране, Закон о Агенцији за борбу против корупције треба да ступи на снагу тек у јануару 2010. Зашто је остављен тако дугачак рок?

Зато што је потребно време да се успостави агенција која има толики обим посла. Искуство нас учи да су се све vладе од 2000. до сада године понашале доста тромо у погледу обезбеђења услова за рад агенција. Зато је овај рок толико померен, јер је боље да Агенција почне да ради од нултог дана пуним капацитетом него да окупимо групу људи која ће на коленима да ради озбиљан посао. А тај посао подразумева преузимање предмета од Републичког одбора за решавање о сукобу интереса, којих има неколико хиљада. Треба припремити електронску базу регистра имовине функционера, који ће бити јавно доступан и свако ће моћи да га види на сајту Агенције. А до 3. децембра једноставно морају да стигну предлози за чланове Одбора Агенције.

Али кад већ многи други закони нису поштовани, зашто мислите да ће сад овај бити поштован?

Морам да верујем да хоће.

Влада скоро да игнорише контролна тела. Савет за борбу против корупције никад није добио повратне информације од владе на извештаје које је достављао, а буџет им смањују сваке године. Од доношења закона о Државној ревизорској институцији прошле су три године, а тек недавно су добили просторије, немају кадрове…

То је недопустиво. То је замерка и Европске комисије да се закони не примењују. У изузетној законској активности, нарочито од 2004. до 2006. године, када смо донели 250 закона многа друга акта из домена Скупштине, имплементација је стала. Нема разлога да просторије не буду обезбеђене. А Савет је формиран као саветодавно тело владе, што је по дефиницији погрешно. Није суштина да они саветују владу, већ да контролишу и предузимају мере из своје надлежности који указују на потенцијалну корупцију. Проблем је што се Савет заустављао на извештајима. Госпођа Бараћ је неке ствари понављала, али да ја у извештају видим да постоје елементи кривичног дела, поднео бих кривичну пријаву.

Госпођа Бараћ каже да не зна ни да ли је влада разматрала извештаје које јој је Савет слао.

Не знам ни ја. Видео сам да постоје само два извештаја за 2007. три за 2006. и четири за 2005. годину. Проблем је и што Савет није радио пуним капацитетом. Нисмо чули ниједан предлог законског акта од њих. Сад се у надлежностима Агенције наводи да мора да има и ту врсту иницијативе, а не само да откуца извештај који пошаље влади и онда се понаша као Калимеро. При том, имајући у виду да сам правник, извештаји Савета су сачињени аматерски. Читао сам извештај Савета о „Мобтелу”, који је за мене био прилично неупотребљив на арбитражи у Цириху, јер се базирао на подацима који су давани по принципу рекла-казала, што правно нема никакву тежину. Можемо рећи да нису имали надлежности да дођу до тих докумената и управо зато правимо Агенцију за борбу против корупције.

Постоји опасност да се Србија нађе у извесном вакууму почетком 2010. када Одбор за решавање о сукобу интереса престаје са радом, а како је кренуло са формирањем Агенција за борбу против корупције, која преузима надлежности Одбора, могуће је да ни она не почне да ради кад то закон налаже – јануара 2010.

Да, постоји та опасност. То би био велики проблем за државу и за њену решеност да се бори против корупције. То ће бити срамота, али поред тога могуће је да имамо и једну врсту осуде, јер бисмо у извештају ГРЕКА, антикорупцијског тела Савета Европе, добили негативну оцену која би отишла Савету Европе и Европској комисији. Не могу да верујем да било ко у влади и парламенту може да буде толико бахат да тако важно тело не конституише до тог рока. Једноставно, не смемо да допустимо такву бламажу.

Марко Р. Петровић

--------------------------------------------

Контрола имовине

Колико времена до ступања на снагу овог закона о Агенцији за борбу против корупције појединци могу да искористе да прикрију трагове евентуалних кривичних дела?

Чињеница је да чекањем на примену овог закона губимо на транспарентности и на санкцији према функционерима који нетачно прикажу своје податке и не пријаве потпуну имовину.

Тренутно они могу да пријаве било шта, јер Одбор за решавање о сукобу интереса то не може да контролише. Значи да и до ступања на снагу овог закона, неко може да пријави пола милиона евра, иако их нема, али има могућност да их прикупи.

Да, али ми имамо извештаје који су сада у одбору и имаћемо извештаје од дана примене Закона о Агенцији за борбу против корупције.

А да ли ће Агенција моћи да контролише и тачност садашњих извештаја?

Агенција ће имати могућности да испита и шта се раније дешавало.

Дакле, ретроактивно ће моћи да испитује извештаје од пре, рецимо, четири године?

Тако је. Јер они ће преузети целу базу података и у њој ће бити сви извештаји.

Што значи да ће Агенција прво морати да контролише тачност извештаја из претходних година.

Биће у прилици да то контролишу, по сопственом нахођењу или уколико се појави некаква сумња.

---------------------------------------

Нејасни закони

Каква се порука шаље грађанима кад сами политичари не поштују законе, одлуке и препоруке државних тела, као што је случај са непоштовањем одлука Одбора за решавање о сукобу интереса? Постоје два таква случаја у Скупштини – Верољуб Стевановић и Драган Марковић Палма.

О томе дефинитивну оцену треба да донесе Уставни суд. Постоји двоумљење и не могу од њих да тражим оставку, кад су се обратили Уставном суду за мишљење. Проблем је у дефиницији самог сукоба интереса у тексту закона. То је чест пропуст у старим законима, јер имате формулације које су двосмислене.

Хоћете да кажете да имамо лоше законе?

Не могу да генерализујем да су закони лоши, али могу да кажем да постоје неке формулације које су потпуно нејасне. Али онда не видим разлог да тело које је формирано само не предложи скупштини измену конкретног члана.