У старачком добу треба се више кретати

Старачко (геријатријско) доба почиње после 65. године. Код физички активних особа у том добу дуже је сачувана способност самосталног живота, бољи су ход и равнотежа, зглобови су у бољем стању, издржљивост је већа, а и самопоуздање. Око 13 одсто особа старих од 65 до 69 година има поремећај равнотеже, а број оних с тим поремећајем повећава се на 46 одсто код старијих од 85 година. Сличан је поремећај хода: особе старије од 70 година теже ходају у око 35 одсто случајева. Међутим, ако се особа смести у старачки дом, поремећај хода се повећава.

Падови су повезани са значајним морбидитетом и морталитетом код старијих особа. Они су најчешћи (у 56 одсто случајева) узрок смрти која настаје услед свих несрећних случајева. Вежбе ради побољшања равнотеже изводе се лаганим окретањем, сагибањем, подизањем предмета с пода и ходањем раширених руку. Пре почетка програма вежби, код већине особа треба да се процени које је оптерећење дозвољено у односу на срчане и остале здравствене проблеме.

Код физички активних старих особа дуже је сачувана способност самосталног живота, бољи је ход, лакше се одржава равнотежа, боља је флексибилност зглобова, издржљивије су и самопоузданије, мишићна маса и снага дуже се одржавају у односу на оне које се мало крећу и углавном седе. Физичка неактивност доводи до дијабетеса, споријег опоравка после акутног болничког лечења и отежава вршење свакодневних обавеза.

Постоји више врста физичког тренинга за појачање снаге и издржљивости. Снага се најбрже појачава анаеробним, тј. изометријским вежбама. То су вежбе у којима се поставља отпор неком покрету, а изводе се помоћу помагала – нпр. тегови или гумене траке. Анаеробне вежбе доводе до повећања снаге и брзине мишићних контракција и повећавају мишићну масу и снагу. Тренинг издржљивости успорава губитак масе скелетних мишића, повећава проток крви у организму, смањује срчани ритам код напора приликом свакодневних активности јер особа боље хода и радије се одлучи да хода. За разлику од наведених, постоје и аеробне вежбе, нпр. трчање и ходање; оне су ниског или вишег интензитета. Добро покретним особама у геријатријском добу експерти дневно препоручују 150 минута аеробног или 75 минута анаеробног вежбања.

Физичка активност повећава снагу и баланс тела, смањују се падови и знатно повећава независност особе, мања је шанса за појаву дијабетеса, мозак се стимулише, поправљају се сан и расположење, отклања се депресија, повећава се когнитивна способност, смањује се шанса да се развије хипертензија, а постојећа хипертензија се умањује и смањује се телесна тежина – под условом да се особа придржава одговарајуће исхране. Ако, пак, доктор одреди да особа треба да повећа телесну тежину, стратегија укључује повећање мишићне масе и додатак хране богате калоријама, нпр. сиреви, ораси и суво воће. Вреди навести да домаћице сагоревају низ калорија радом у домаћинству. Сигурно је да та чињеница, поготово у одмаклом животном добу, делом доприноси да жене живе дуже од мушкараца. Требало би да се та појава истражи у нашој средини код брачних парова и самаца оба пола.

У дубокој старости, физички активне особе ређе улазе у телесно пропадање. Дефиниција те слабости укључује нагомилавање здравствених дефеката, веома лош квалитет живота, повећање ризика за појаву кардиоваскуларних тегоба и обрнуто, особе с високим крвним притиском лакше улазе у општу слабост. На крају, особа доживљава физичку, психолошку и духовну патњу – ближи се крај живота. Мада жене у просеку дуже живе од мушкараца, оне лакше улазе у општу телесну слабост.

Проф. др Рајко Игић,
аутор књиге „Основи геријатрије”