На трагу очевом убици

Лола Бенвенисте напушта каријеру писца љубавних бестселера и одлази из Барселоне у Ванкувер како би открила истину о смрти свога оца. Клупко о погибији оца Лоле Бенвенисте почиње да се одмотава у Канади, где послују вансеријски богаташ Џон Милер и његов савесни потрчко Нил Симпсон…
Да ли су њих двојица помогли Бернарду Бенвенисти да упадне у шахт незавршеног лифта и какве везе са тим има Херман Росман, нестали канадски песник, читалац ће постепено сазнавати на страницама новог романа Нормана Равина (1963) "Lola by Night". Канадски писац био је јуче гост београдског Сајма књига и издавачке куће "Филип Вишњић" која је објавила његово прво дело преведено на српски.

Равин је до сада објавио роман "Кафе дес Вестенс" (1991), награђен у категорији Ново мултикултурално стваралаштво у Алберти, затим збирку кратких прича "Секс, небодери и стандардни јидиш" (1997) за коју је добио признање "К. М. Хантер" за младе писце. Штампане су и његове две збирке есеја "Кућа од речи: Јеврејска књижевност, идентитет и успомене" (1997) и "Скривена Канада: интимни путопис" (2001).

"Lola by Night" привлачи ловце на занимљиве заплете који се додатно компликују теоријама завере и економијом такозваног новог светског поретка. Издавач је написао да је реч о роману који обилује "лаганом мистериозношћу".

– Тајновитост произлази не само због потребе јунакиње да расветли трагичан крај свога оца, већ и због њеног упознавања са новом културом. Долази у Канаду, све јој непознато и ново, и ми откривамо савремени Ванкувер, а касније и Њујорк, виђене очима Европљанке на тлу новог света, објашњава Норман Равин, писац, критичар, уредник и професор књижевности и јеврејских студија.

Баш као што се главни лик његовог новог романа тек упознаје са северноамеричким менталитетом, правилима понашања и архитектуром, тако је и Равин први пут у Србији. Због промоције своје нове књиге, за коју сматра да описује атмосферу и црта карактере, у Београду остаје до краја Сајма књига.

– Из начина на који сам приказао неке своје земљаке или Американце стиче се утисак да смо затворени, да не знамо шта се дешава другде у свету и да нас не занима ништа изван нашег континента. Ја сам наравно упознат са оним што се догађа на Балкану мада, на жалост, знам највише о ономе најгорем – каже Равин. Иако већина Канађана распад државе, рат и глад може замислити само као драматизована поглавља маштовитог романа, Равин каже да је он растао уз приче својих родитеља јеврејског порекла, па му ова тематика није страна. Он је иначе прва генерација Канађанина у својој породици (отац досељеник из Русије, а мајка из Пољске). Живео је у Ванкуверу, Торонту и Фредериктону, а данас пише и предаје у Монтреалу. Такође је и директор Института за јеврејске студије, а осим књижевности студенте подучава и јеврејским студијама.

– Јеврејску културу смештам у канадски контекст, трудим се да младима представим како је канадска историја утицала на прихватање Јевреја. Ако говорим о холокаусту, држим се историје, а када држим час јеврејске књижевности, он личи на сваки мој час о канадској литератури – додаје Норман Равин. Наш саговорник сматра да му академски рад помаже да боље пише и задовољан је што су сва његова занимања везана за писану реч. Његове колеге канадски писци такође су, како је објаснио, уједно и новинари, предавачи, уредници и критичари. Гост из Монтреала важи за изврсног познаваоца канадске и јеврејске књижевности, а радњу новог романа сместиће у Пољску, истражујући полако и своје европске корене.