Могућа настава српског у школама у Мостару

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Након Гламоча, где су ђаци српске националности од ове године први пут добили прилику да уче матерњи језик, основци у Мостару ускоро би могли добити исту могућност. У граду Алексе Шантића, где данас живи око 5.000 Срба, знатно мање него пре рата, деца похађају наставу на хрватском и босанском језику у скоро 20 основних школа.

„Амандманима на Устав Херцеговачко-неретванског кантона (ХНК) створили су се предуслови да се уопште може размишљати да се тражи увођење српског језика у Мостару”, изјавио је заменик председника Градског већа Мостара Велибор Миливојевић. Он је напоменуо да постоји законска и уставна могућност да се у неким основним школама у Мостару уведе српски језик.

„Ако од укупног броја ученика у свим одељењима једног разреда три до пет одсто њих желе да похађају наставу на једном од језика конститутивних народа, мора им се обезбедити најмање похађање наставе из матерњег језика и веронауке. Ако их је шест до 11 одсто, може се тражити и историја, а 12 до 20 одсто и национална група предмета”, појаснио је Миливојевић. Он је рекао да је 28 првака уписано на православну веронауку, што је највећи број од повратка Срба у Мостар.

Председница Српског просветног и културног друштва „Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је направљен први корак како би се видело кава су размишљања родитеља о могућностима покретања процедура и увођењу српског језика у поједине школе. Она је за „Политику” навела да српска деца у ХНК, у ком по црквеним подацима око 200 ђака похађа православну веронауку, немају могућност образовања на свом језику. Она је подсетила да по кантоналном уставу све до пре око две године Срби нису били конститутиван народ, а да су се након тих измена стекли предуслови за измене у наставном плану и програму.

„Наша деца су у потпуности интегрисана у друштво, школе похађају тамо где живе и тако треба и да остане. Деца треба да у свом граду одрастају што нормалније и што лепше, са другарима свих националности. Али мислим да је дошло време да и ми тражимо своја права и да се почне разговарати о увођењу српског језика тамо где за то постоји законски основ. У неким школама у Мостару за то су се стекли услови јер постоје разреди са три одсто ђака српске националности”, навела је Шаговновићева.

Она каже да је анкета показала да су родитељи веома заинтересовани за увођење српског језика, али напомиње да је неопходно да се нађе решење да се деца због тога не пребацују из школе у школу.

„Не желимо да исход наше активности буде било каква сегрегација, али треба да се нађе начин да деца уче матерњи језик. Надам се да ћемо до наредне школске године успети, а за то је потребна политичка воља кантоналних власти”, додала је Шаговновићева.