Јелена проучава опаке вирусе

Лесковац – Поред чувеног генетичара Миодрага Стојковића који се бави истраживањем матичних ћелија, још један стручњак из лесковачке општине отиснуо се у иностранство, у свет науке и медицине. То је Јелена Божиловић из Грделице, која је почетком октобра стекла звање доктора наука на Универзитету Гете у Франкфурту. Одмах по докторирању, добила је посао на том универзитету, где је већ укључена у истраживања која се спроводе на Институту за хемију и медицинску биохемију. Она проучава вирусе који су узрочници опаких болести, као и подручја генетике у области органске хемије и биохемије.

Њено интересовање за хемију потиче из Средње медицинске школе у Лесковцу где је похађала фармацеутски смер. Кључну улогу за развијање њених интересовања у том периоду, истиче, одиграо је професор Жарко Бјелетић.

– Тек на студијама хемије у Нишу увидела сам колико је широко знање које сам понела из средње школе, упоређујући га са осталим студентима. Студирати у време кризе и ратова није било лако, а ни нарочито мотивишуће. Ипак, била сам свесна да ће знање пре или касније добити на значају. Наше лабораторије на факултету нису имале чак ни основне препарате. Хемија изискује доста новца, а у то време није га било ни за науку, ни за образовање. Али и у таквим условима, онај ко је хтео и желео, могао је да стекне базична знања и развије логику која је неопходна за научни рад – присећа се за „Политику” новопечени доктор хемије.

Пошто није нашла посао у струци, по завршетку студија радила је пет година у једној нишкој апотеци, али то, каже, није никада сматрала за своју трајну оријентацију. Све време је покушавала да се на било који начин врати хемији, али то није ишло лако.

Одлуци да оде баш у Немачку допринела је и чињеница да је у то време докторанд на Универзитету у Франкфурту била Александра Живковић,њена другарица из Ниша, што је Јелени олакшало процедуру одласка и потоње уклапање у нову средину. Друго, њена радна група је била састављена од стручњака из разних земаља, па се није осећала као потпуни странац. Поред Александре Живковић, велику захвалност за свој успех дугује и ментору др Јоахиму Енгелсу који је од самог почетка био уверен да ће Јелена докторирати са највишом оценом. Користила је литературу на енглеском, док је докторат одбранила на немачком језику.

– Увек ме је водила нада да ће се ствари променити набоље и да ће квалитет, у свим областима, бити оно што ће се ценити. Међутим, временом сам увидела да у нашој земљи између стручности и подобности овај други параметар готово увек односи превагу. А то је један од овдашњих базичних проблема – сматра Јелена Божиловић, додајући да за сада не намерава да се врати, јер, како каже, код нас још нема чврстих спона између науке и праксе.