Неће бити драстичних одрицања

Премијер Мирко Цветковић изјавио је јуче да Влада Србије чини максималне напоре да се ефекти светске финансијске кризе што мање или уопште не осете у Србији и указао да буџет за 2009. годину неће бити толико рестриктиван да би захтевао драстична одрицања грађана.

„То свакако неће бити криза која је била деведесетих година прошлог века у Србији, него ће то бити привремено успоравање раста привреде”, рекао је Цветковић у интервјуу агенцији Танјуг.

Он је прецизирао да ће буџет за следећу годину бити „стабилизационо развојни”, јер Влада Србије не жели да се одрекне развојне стратегије, а процењује да Србија није у таквој ситуацији да то не може и да реализује.

Штедња је, ипак, неопходна на свим нивоима, указао је премијер, и објаснио да је, кад је реч о буџету, штедња планирана тамо где су највећи издаци и где би уштеде могле суштински да допринесу смањењу расхода, као и у делу трошкова који немају макроекономски утицај, али би могли да послуже као „модел за угледање”.

„Реч је, на пример, о смањењу трошкова репрезентације. Тиме дајемо сигнал другима да треба штедети”, нагласио је Цветковић и подсетио да је Влада Србије донела одлуку о смањењу плата у управним и надзорним одборима предузећа у којима је држава оснивач.

То нису велике уштеде, посматрајући издатак у буџету, али тиме влада даје сигнал да је штедња неопходна, објаснио је премијер и најавио да ће влада ускоро ограничити плате директора и заменика директора у јавним предузећима, а потом ће се ићи и на смањење трошкова репрезентације и рестрикције у коришћењу службених аутомобила.

Када је реч о пензијама, идуће године биће испоштована уредба о њиховом ванредном повећању од 10 одсто, што са редовним повећањем чини укупно 15 одсто.

Зараде буџетских корисника повећаће се у складу са растом трошкова живота, тако да ће плате моћи да буду у маси повећане највише осам одсто, колики је планирани раст кумулативне инфлације следеће године, навео је Цветковић.

Председник Владе Србије најавио је да ће, као и сваке године, влада потписати четири протокола са репрезентативним синдикатима о повећању зарада у здравству, култури, државној управи и образовању, у којима ће прецизније бити дефинисано повећање плата.

Цветковић је оценио да би требало преиспитати због чега се најављују отпуштања радника у Србији – да ли је то због страха од ефеката глобалне економске кризе или зато што послодавци немају економског интереса да задрже раднике.

Када је реч о субвенцијама и осталим трошковима, Влада Србије ће настојати да се мерама штедње обухвате сва субвенционисана јавна предузећа, најавио је Цветковић и навео као пример Железнице Србије, чије су месечне субвенције из буџета једнаке суми укупних зарада запослених, што се дешава већ дуги низ година, а то су и рудници угља „Ресавица”.

Таква јавна предузећа морају што пре да се реформишу и да почну сама да зарађују, нагласио је Цветковић.

Цветковић је нагласио и да не би желео да се ствара конфузија у јавности да смо ми ушли у аранжман са ММФ зато што су нам била потребна та средства.

Премијер је додао да је српска влада сматрала да је присуство ММФ-а неопходно због његове перцепције светске економске кризе, али и потеза које влада чини када су у питању мере за сузбијање њеног утицаја на српску економију.

„Није ММФ тај који нама поставља услове, него имајући у виду финансијску кризу, ми смо дужни да имамо одговарајућу реакцију на ту кризу, а тај одговор се састоји у читавом низу мера које предузимамо, између којих су и сублимирање уштеде у буџету”, рекао је Цветковић и додао да је и буџетски оквир резултат заједничког рада Владе и ММФ-а, чија је улога била саветодавна.

„Наша идеја је да посматрамо развој ситуације у вези са глобалном кризом и да се у зависности од тога предузимају одређене мере. Због тога нам је ММФ веома важан да нам каже да је добро то што радимо, да стоји иза тога и да то подржава”, објаснио је Цветковић.

Он је рекао да се уговорени аранжман са ММФ од 520 милиона долара може користити само за покриће девизних резерви.

Он је објаснио да се та средства не могу користити за исплату плата, пензија или изградњу инфраструктуре.

„ММФ као свој стриктни задатак има да помаже резервама једне државе. Тако да та средства ако буду повучена, мада ја лично мислим да неће, она ће се користити за јачање девизних средстава земље”, рекао је Цветковић и додао да је то „значајно код поремећаја курса и високих дефицита текућих плаћања”.

„Тај аранжман је у основи сличан ономе што се код нас зове оквирни кредит. Имате на располагању одређена средства која можете, а не морате да повучете”, рекао је Цветковић.

Танјуг