САНУ, отвори се

Председништво Српске академије наука и уметности утврдило је дефинитивну листу кандидата за редовне, дописне и иностране чланове пред изборну скупштину 7. новембра. Председник САНУ Зоран Кнежевић рекао је недавно да се већ у дужем раздобљу број академика смањује и да академија тренутно броји 116 чланова. Структурни проблем је знатно већи број чланова у одељењима природних наука у односу на друштвене, као и релативно мали број жена. Има их тек 13.

„То није добро, ни оправдано. У претходном изборном циклусу САНУ је имала добар број кандидаткиња које су биле одличне и могле су бити изабране. Зашто нису, то је тешко објашњиво. Надамо се да ће сада да се то измени”, упозорио је Кнежевић.

О овом проблему је у јавности први проговорио Владимир Костић, претходни председник САНУ, и то након 4. новембра 2021, када је изабрано нових 12 редовних и 13 дописних чланова. Свих 12 кандидаткиња остало је испред врата здања у Кнез Михаиловој 35.

„У години у којој смо издали прву књигу из едиције ’Жене – академици’, с намером да славимо њихове доприносе упркос анахроној друштвеној свести и тада и сада, чланови САНУ на тајном гласању нису изабрали ниједну нову чланицу. Мој приватни став је да је оваква одлука небрањива. Могу да покушам да се довијам да у сплету околности измишљам оправдање, али ћу и сам, а и они који ме слушају, знати да је то јадан и узалудан покушај. Оправдање да није било квалитетних предлога је једноставно неистина јер их је било више него довољно”, прокоментарисао је тада Костић за „Политику”.

Исход овог гласања, којим је за дописне и редовне чланове изабрано укупно 25 мушких кандидата, изазвао је сијасет реаговања, претежно научне заједнице и НВО сектора, уз лепезу оптужби на рачун САНУ, од конзервативности до мизогиније и традиционализма. После апела два председника САНУ, чекамо да видимо да ли ће их колеге и чути 7. новембра.

А ако ћемо већ о традицији, она је у овом погледу свуда неславна, укључујући и академије са простора бивше СФРЈ (да, и Словенија). Француска академија, основана 1635, прву жену је примила тек 1980. године – књижевницу Маргерит Јурсенар. А неће бити да пре ње није било кандидаткиња. Ето, на пример, 1911. једна од њих није прошла на гласању: Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде. Нешто „прогресивније” је било британско Краљевско друштво, основано 1660, у које су прве чланице примљене 1945.

Иако ће се многи сложити са тезом да у избору академика треба да пресуђује знање, а не пол или политика, можда није лоше решење којем је својевремено прибегла Краљевска холандска академија уметности и наука, како би смањила родни јаз: донети одлуку да се за чланство могу кандидовати само жене. Ако је холандска академија могла за две године да прими 16 жена које су дале изузетан допринос, зашто не би могла и српска? Или барем једну, за почетак.

Листа кандидаткиња

Председништво САНУ је утврдило коначну листу кандидата за избор редовних, дописних и иностраних чланова, а међу њима су и: Магдалена Ђорђевић, Мирјана Ивановић, Тања Ћирковић Величковић, Весна Мишковић Станковић, Татјана Симић, Гордана Коцић, Милена Марковић, Марта Бјелетић, Горана Раичевић, Мирјана Рашевић, Снежана Смедеревац, Мира Радојевић, Весна Бикић, Бојана Крсмановић, Јелена Јовановић, Александра Вребалов, Вида Огњеновић и Весна Гаровић.

Од 1841. до 1959. примљене само четири жене

Пре три године објављена је прва књига из едиције „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности”, у којој се наводи да се међу 1.481 научника и уметника који су за претходних 180 година у Србији понели звање академика – нашло свега 47 жена.

Прва жена која је у Србији постала академик била сликарка Катарина Ивановић (1876), а тек девет година касније примљена је још једна жена, и то из иностранства – велика добротворка српског народа, књижевница и просветитељка Британка Аделајн Полина Ирби. На следећи пријем неке жене у највишу националну научну и уметничку институцију чекало се више од пола века, све до 1939, када је Исидора Секулић постала дописна чланица Српске краљевске академије. Ова књижевница ће, иначе, 1950. постати и редовна чланица Српске академије наука. Затим је 1959. у Српску академију наука изабрана песникиња Десанка Максимовић (1898–1993), која ће 1965. такође стећи звање редовне чланице.

„Од 1959. до 1979. у академију је примљено десет жена, од 1979. до 2000. године осам, а од 2000. њих двадесет и пет, што јесте значајно повећање, али је у односу на укупан број академика од настанка Друштва српске словесности до данас – незнатно”, записала је Нада Милошевић Ђорђевић.

У предговору ове књиге је представљен и попис свих жена које су досад постале академици. Из њега је видљиво да су све четири чланице примљене од 1841. до 1959. познате претежно по свом уметничком раду. Тек од 1959. почеће и осетан пријем научница.