SANU, otvori se

Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti utvrdilo je definitivnu listu kandidata za redovne, dopisne i inostrane članove pred izbornu skupštinu 7. novembra. Predsednik SANU Zoran Knežević rekao je nedavno da se već u dužem razdoblju broj akademika smanjuje i da akademija trenutno broji 116 članova. Strukturni problem je znatno veći broj članova u odeljenjima prirodnih nauka u odnosu na društvene, kao i relativno mali broj žena. Ima ih tek 13.

„To nije dobro, ni opravdano. U prethodnom izbornom ciklusu SANU je imala dobar broj kandidatkinja koje su bile odlične i mogle su biti izabrane. Zašto nisu, to je teško objašnjivo. Nadamo se da će sada da se to izmeni”, upozorio je Knežević.

O ovom problemu je u javnosti prvi progovorio Vladimir Kostić, prethodni predsednik SANU, i to nakon 4. novembra 2021, kada je izabrano novih 12 redovnih i 13 dopisnih članova. Svih 12 kandidatkinja ostalo je ispred vrata zdanja u Knez Mihailovoj 35.

„U godini u kojoj smo izdali prvu knjigu iz edicije ’Žene – akademici’, s namerom da slavimo njihove doprinose uprkos anahronoj društvenoj svesti i tada i sada, članovi SANU na tajnom glasanju nisu izabrali nijednu novu članicu. Moj privatni stav je da je ovakva odluka nebranjiva. Mogu da pokušam da se dovijam da u spletu okolnosti izmišljam opravdanje, ali ću i sam, a i oni koji me slušaju, znati da je to jadan i uzaludan pokušaj. Opravdanje da nije bilo kvalitetnih predloga je jednostavno neistina jer ih je bilo više nego dovoljno”, prokomentarisao je tada Kostić za „Politiku”.

Ishod ovog glasanja, kojim je za dopisne i redovne članove izabrano ukupno 25 muških kandidata, izazvao je sijaset reagovanja, pretežno naučne zajednice i NVO sektora, uz lepezu optužbi na račun SANU, od konzervativnosti do mizoginije i tradicionalizma. Posle apela dva predsednika SANU, čekamo da vidimo da li će ih kolege i čuti 7. novembra.

A ako ćemo već o tradiciji, ona je u ovom pogledu svuda neslavna, uključujući i akademije sa prostora bivše SFRJ (da, i Slovenija). Francuska akademija, osnovana 1635, prvu ženu je primila tek 1980. godine – književnicu Margerit Jursenar. A neće biti da pre nje nije bilo kandidatkinja. Eto, na primer, 1911. jedna od njih nije prošla na glasanju: Marija Kiri, dvostruka dobitnica Nobelove nagrade. Nešto „progresivnije” je bilo britansko Kraljevsko društvo, osnovano 1660, u koje su prve članice primljene 1945.

Iako će se mnogi složiti sa tezom da u izboru akademika treba da presuđuje znanje, a ne pol ili politika, možda nije loše rešenje kojem je svojevremeno pribegla Kraljevska holandska akademija umetnosti i nauka, kako bi smanjila rodni jaz: doneti odluku da se za članstvo mogu kandidovati samo žene. Ako je holandska akademija mogla za dve godine da primi 16 žena koje su dale izuzetan doprinos, zašto ne bi mogla i srpska? Ili barem jednu, za početak.

Lista kandidatkinja

Predsedništvo SANU je utvrdilo konačnu listu kandidata za izbor redovnih, dopisnih i inostranih članova, a među njima su i: Magdalena Đorđević, Mirjana Ivanović, Tanja Ćirković Veličković, Vesna Mišković Stanković, Tatjana Simić, Gordana Kocić, Milena Marković, Marta Bjeletić, Gorana Raičević, Mirjana Rašević, Snežana Smederevac, Mira Radojević, Vesna Bikić, Bojana Krsmanović, Jelena Jovanović, Aleksandra Vrebalov, Vida Ognjenović i Vesna Garović.

Od 1841. do 1959. primljene samo četiri žene

Pre tri godine objavljena je prva knjiga iz edicije „Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti”, u kojoj se navodi da se među 1.481 naučnika i umetnika koji su za prethodnih 180 godina u Srbiji poneli zvanje akademika – našlo svega 47 žena.

Prva žena koja je u Srbiji postala akademik bila slikarka Katarina Ivanović (1876), a tek devet godina kasnije primljena je još jedna žena, i to iz inostranstva – velika dobrotvorka srpskog naroda, književnica i prosvetiteljka Britanka Adelajn Polina Irbi. Na sledeći prijem neke žene u najvišu nacionalnu naučnu i umetničku instituciju čekalo se više od pola veka, sve do 1939, kada je Isidora Sekulić postala dopisna članica Srpske kraljevske akademije. Ova književnica će, inače, 1950. postati i redovna članica Srpske akademije nauka. Zatim je 1959. u Srpsku akademiju nauka izabrana pesnikinja Desanka Maksimović (1898–1993), koja će 1965. takođe steći zvanje redovne članice.

„Od 1959. do 1979. u akademiju je primljeno deset žena, od 1979. do 2000. godine osam, a od 2000. njih dvadeset i pet, što jeste značajno povećanje, ali je u odnosu na ukupan broj akademika od nastanka Društva srpske slovesnosti do danas – neznatno”, zapisala je Nada Milošević Đorđević.

U predgovoru ove knjige je predstavljen i popis svih žena koje su dosad postale akademici. Iz njega je vidljivo da su sve četiri članice primljene od 1841. do 1959. poznate pretežno po svom umetničkom radu. Tek od 1959. počeće i osetan prijem naučnica.