Шљива, лековито воће

Ради побољшања здравља, јачања имунитета, очувања виталности, али и продужења животног века, медицински стручњаци и нутриционисти препоручују и младима и старима да у свакодневној исхрани што чешће користе и разноврсно воће. Међу најздравије се убраја наша домаћа шљива, било у свежем или сушеном стању. Њена лековита својства била су уочена у нашем народу од давнина, а у новије време то су потврдила и бројна научна истраживања и сазнања. Тако је установљено да су ови плави укусни плодови богати антиоксидансима који спречавају слободне радикале да изазивају озбиљна обољења. Такође, права су ризница витамина Ц, К, А и читавог комплекса витамина Б, а садрже и за функционисање човечјег организма важне минерале – калијум, магнезијум, калцијум, манган, фосфор, гвожђе.

Захваљујући благотворном садржају плодова шљиве, њиховим конзумирањем стимулише се варење хране, олакшава пробава и отклањају проблеми са затвором. Такође се штити срце регулисањем високог крвног притиска уз помоћ минерала, а утиче се и на смањење нивоа холестерола, триглицерида, као и шећера у крви. Исто тако, повољно се делује на густину костију, чиме се предупређује појава остеопорозе, побољшава се памћење и помаже здравље очију.

Повод за ово подсећање на хранљиве и здравствене вредности ових благодатних плодова је садашња пуна сезона њиховог зрења и бербе, па можда може да буде од користи. Иначе, наша земља је највећи произвођач шљива у Европи и трећа у свету – иза Кине и Индије. Тако ће, вероватно, и ове године са десетина хиљада стабала из наших шљивика бити убрано неколико стотина хиљада тона стенлејки, чачанки, пожегача и других познатих домаћих сорти. Део ће се извести, понајвише у Русију и арапске земље, а ускоро и Кину, док ће други отићи у фабрике за производњу џема, мармеладе, пекмеза, компота и сокова. А преостали, понајвећи део овог драгоценог воћа, завршиће, надамо се, већином на нашим трпезама, а не у бурадима за ракију.

Света Јокић,
Београд