Шта то беше гол

Колико још утакмица треба да „одигра” наша фудбалска репрезентација да би дала један гол? Крајње је време да престану с приказивањем игре која има „карактер”. Ову флоскулу су сви почели да користе како би скренули пажњу са основне теме: фудбал се игра за голове, ко да више голова победник је. Наши тренери би то требало да објасне будућим фудбалерима већ на првом тренингу. За садашње се бојим да је касно јер су они убеђени да је циљ да покажу „карактер” у игри. Они већ шест сати игре, четири утакмице у репрезентацији Србије, успешно приказују „карактер”, али без иједног гола. Нажалост, то се нигде не рачуна као победа.

Замислите кошаркашку утакмицу без иједног коша. Шта раде сви ти наши „стручњаци” с високим платама? Зар се нико није сетио да предложи измену правила ногометне утакмице? Нпр. кажњиво је вратити лопту назад преко центра игралишта, као у кошарци, треба ограничити време напада без шута на гол, као у ватерполу, али је потребно претходно објаснити играчима зашто се шутира према голу. Само ове две допуне знатно би убрзале игру која би можда изгубила „карактер”, али би показала сврху, а тиме и повећала интересовање публике, која у све мањем броју долази на стадионе и поред бесплатних улазница, јер овако очекујем да ускоро публика буде плаћена да дође на фудбалску утакмицу.

Ове опаске сам дозволио себи јер сам се 20 година активно бавио једним колективним спортом с лоптом у познатим клубовима, па и данас редовно пратим сва спортска такмичења и збивања. Знам да је спорт више од игре, али не дозволимо да постане само оно друго. Децу треба васпитавати од малих ногу, а спортско васпитање се одражава на све сфере друштва.

Душан Миленковић,
Београд/Земун