Историја Српске пред Уставним судом БиХ

Од нашег сталног дописника 
Бањалука – Група од 13 бошњачких посланика из Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ поднела је апелацију Уставном суду БиХ, тражећи оцену уставности наставног плана и програма историје за основце у Републици Српској.  

Сарајевски медији проблематизовали су наставни план и програм и известили да основци у осмом и деветом разреду у Српској о Караџићу и Младићу уче наводно као о херојима, док бошњачки политички представници вероватно сматрају да недостатак наратива који би фаворизовао њихов поглед на скорашње историјске догађаје представља проблем који треба да реше Уставни суд БиХ или високи представник. 

Апелација бошњачких посланика се односи на нови Правилник о основном образовању, као и на прилог уз тај правилник који се тиче изучавања историје у деветим разредима у Републици Српској, јавили су медији.       

Предвођени члановима Странке демократске акције (СДА) и Демократског фронта (ДФ), посланици су се успротивили увођењу проширеног броја часова о теми „Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат”. Поред тога, тражи се хитна суспензија тог правилника до коначне одлуке суда, чије одлуке се пак проблематизују у Републици Српској откако је Скупштина РС донела решења о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији тог ентитета.     

Надлежни у Бањалуци су одговарајући на оптужбе о наставном плану и програму недавно објаснили да уџбеници нису претрпели промене и да се новине за ову школску годину односе само на увећан фонд часова о ратним збивањима, уз наставак инсистирања на фактографији током наставе без глорификације било којег ратног лидера.        

С тим у вези, медији из Републике Српске подсетили су да наставни планови у бошњачким кантонима Федерације БиХ (ФБиХ) често следе изразито пристрасне политичке наративе. Тамошње историјске лекције су у супротности чак и са одредбама Дејтонског мировног споразума који је збивања деведесетих дефинисао као трагичан ратни сукоб, а не као агресију.     

Наводи се како се у уџбеницима у Федерацији БиХ, деведесете године описују кроз једностране и селективне интерпретације рата, док уџбеници у РС, како су известили медији, говоре о грађанском рату у којем су војске Срба, Хрвата и Муслимана међусобно ратовале. Наводи се и чињеница да је иако малобројнија, српска војска била надмоћнија, нарочито у почетку рата.           

Такође, у уџбеницима за основце у Српској, Караџић је описан као кључна личност у стварању РС, уз напомену да је 2019. осуђен на доживотну казну затвора. Генерал Ратко Младић представљен је као војни лидер са значајном улогом у одбрани Срба у Хрватској 1991. године, а од 1992. до 1996. године био је начелник Главног штаба Војске РС. Спомиње се и његово изручење Хашком трибуналу 2011. године. Међу местима масовног страдања наводе се Сребреница и још десетак насеља и градова.