Штрајк просветара не оправдава изостанке ђака

Дописом који су добиле све основне и средње школе Министарство просвете указало је директорима на пропусте у раду и упозорило их да када наставници обустављају рад, као што је добар део просветара прекјуче штрајковао, није дозвољено да ученици и њихови родитељи буду унапред обавештени да ђаци не треба да долазе на наставу. Дилема је да ли је оправдано не обавестити родитеље и ученике да не долазе у школу ако се унапред зна да наставе неће бити, него их на дан штрајка изненада враћати са школског прага. Обуставу наставе као вид исказивања незадовољства и бунта просветним радницима не може нико да забрани, али то јесте протест ван законских оквира, и као што у Закону о штрајку пише, „чини повреду радне дужности за коју се може изрећи мера престанка радног односа”, јер просвета је делатност од јавног интереса.

Писмо директорима основних и средњих школа под насловом „Поступање директора школа у ситуацијама обуставе рада у школи” просветни врх упутио је на дан штрајка, 16. септембра. Тај допис с потписом ресорне министарке Славице Ђукић Дејановић, који се врло брзо нашао у онлајн групама које окупљају просветне раднике на друштвеним мрежама, аутентичан је према сазнањима „Политике”.

У њему је прецизирано да је Министарство просвете од директора школа затражило прецизне и проверене податке о броју наставника који су обуставили рад, као и да је затим утврђено да значајан број података не одговара чињеничном стању у школама. Надлежни су руководиоцима осмолетки и средњих школа напоменули и да од њих очекују објективно извештавање у вези са обуставом рада и свим питањима од значаја за рад школа као и да је обавеза директора да увек воде евиденцију о наставницима који су обуставили рад.

– Упозоравамо директоре школа да није дозвољено обавештавање родитеља, као и ученика, о томе да ученици не треба да дођу у школу када наставници обустављају рад. Ова поступања су неприхватљива, јер су одлуке о начину синдикалне борбе регулисане законом. У вези са наведеним, упозоравамо директоре школа на неопходност контроле комуникације са родитељима ученика о питањима која се тичу организације рада школе, посебно када се у позивима које потписује колектив позивају и родитељи да учествују у протестима. Од директора школа се очекује да организују безбедан боравак ученика у школи у којој су наставници обуставили рад – наведено је у писму.

Надлежне у Министарству просвете „Политика” је, поводом навода из дописа, питала шта се не подудара у евиденцији наставника који су потпуно обуставили наставу, да ли су директори школа евидентирали више или мање запослених који су бојкотовали часове. Нису прецизирали до закључења овог издања нашег листа.

Славица Ђукић Дејановић на дан штајка рекла је да је „35 одсто школа обуставило рад, а да је било школа у којима је 70 одсто особља учествовало у штрајку”, известио је Танјуг. Сличан податак, да је штрајковало 37 одсто школа, одговарајући на питања новинара, изнео је и премијер Милош Вучевић. Међутим, другачије казују подаци које је у званичном саопштењу навело Министарство просвете, а који су и објављени на сајту владе. Они показују да је од 1.772 основне и средње школе у чак 956 школа наставу обуставила већина или мање од половине наставника, то јест да део наставничког кадра на дан штрајка није држао часове у више од половине укупног броја школа у Србији. Такође, према истим подацима, у 617 основних и средњих школа наставу је обуставило више од 70 одсто наставника – само то је око 35 одсто, што је проценат који помињу ресорна министарка и премијер. Осим тога у 339 школа часове је бојкотовало до 70 одсто наставника.

И то није све. Обустава наставе незаконит је штрајк, а протестом у оквирима закона сматра се обезбеђивање минимума процеса рада, што је у школској пракси одржавање скраћених часова. Званично, наставници су протестовали скраћењем часова у 464 основне и средње школе. Коначно, држећи се релевантних бројки које је објавио просветни врх, настава је због штрајка просветних радника била атипична – потпуно или делимично обустављена или скраћена у 1.420 школа. Према томе, просветни еснаф на различите начине реализовао је масовни протест у око 80 одсто школа.

Нешто спорно у објективној евиденцији наставника који су учествовали у незаконитом штрајку обуставом наставе могу видети само они који су сметнули с ума да је је обавеза руководиоца сваке школе да сваког дана забележи ко и због чега није на послу и ради организације рада школе, рецимо тражења замена за наставнике који су одсутни из било ког разлога, а напослетку и због обрачуна плата.

Законитост рада школе је суштина директорског посла

Дејана Недића, председника Друштва директора школа Србије (ДДШС), „Политика” је питала да на основу вишегодишњег искуства које има у руковођењу школом објасни да ли је оправданије обавестити родитеље да деца не долазе у школу, или им ништа не рећи, иако директор школе зна да рецимо сутра, из неког разлога па и штрајка, пола наставника неће држати часове и неће бити могуће реализовати наставу предвиђену распоредом.

– О новонасталим ситуацијама, а након обуставе наставе 16. септембра у неким школама и дописа Министарства просвете које су добили сви директори школа, у току су телефонске консултације чланова Управног одбора ДДШС. Због важности ситуације заказана је седница УО на којој ће ДДШС о овоме заузети став. Оно што се може рећи, као лични став наставника и директора школе са вишегодишњим искуством, јесте да је у суштини нашег директорског посла да се старамо о законитости рада установе, да одговарамо за законитост рада установе, али и да будемо први међу једнакима у колективу са разумевањем сваког проблема запосленог радника. Поштовање правила од стране свих актера у образовном процесу се подразумева и само то поштовање може резултирати повољним исходима за све – навео је Недић.