Štrajk prosvetara ne opravdava izostanke đaka

Dopisom koji su dobile sve osnovne i srednje škole Ministarstvo prosvete ukazalo je direktorima na propuste u radu i upozorilo ih da kada nastavnici obustavljaju rad, kao što je dobar deo prosvetara prekjuče štrajkovao, nije dozvoljeno da učenici i njihovi roditelji budu unapred obavešteni da đaci ne treba da dolaze na nastavu. Dilema je da li je opravdano ne obavestiti roditelje i učenike da ne dolaze u školu ako se unapred zna da nastave neće biti, nego ih na dan štrajka iznenada vraćati sa školskog praga. Obustavu nastave kao vid iskazivanja nezadovoljstva i bunta prosvetnim radnicima ne može niko da zabrani, ali to jeste protest van zakonskih okvira, i kao što u Zakonu o štrajku piše, „čini povredu radne dužnosti za koju se može izreći mera prestanka radnog odnosa”, jer prosveta je delatnost od javnog interesa.

Pismo direktorima osnovnih i srednjih škola pod naslovom „Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi” prosvetni vrh uputio je na dan štrajka, 16. septembra. Taj dopis s potpisom resorne ministarke Slavice Đukić Dejanović, koji se vrlo brzo našao u onlajn grupama koje okupljaju prosvetne radnike na društvenim mrežama, autentičan je prema saznanjima „Politike”.

U njemu je precizirano da je Ministarstvo prosvete od direktora škola zatražilo precizne i proverene podatke o broju nastavnika koji su obustavili rad, kao i da je zatim utvrđeno da značajan broj podataka ne odgovara činjeničnom stanju u školama. Nadležni su rukovodiocima osmoletki i srednjih škola napomenuli i da od njih očekuju objektivno izveštavanje u vezi sa obustavom rada i svim pitanjima od značaja za rad škola kao i da je obaveza direktora da uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad.

– Upozoravamo direktore škola da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika, o tome da učenici ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad. Ova postupanja su neprihvatljiva, jer su odluke o načinu sindikalne borbe regulisane zakonom. U vezi sa navedenim, upozoravamo direktore škola na neophodnost kontrole komunikacije sa roditeljima učenika o pitanjima koja se tiču organizacije rada škole, posebno kada se u pozivima koje potpisuje kolektiv pozivaju i roditelji da učestvuju u protestima. Od direktora škola se očekuje da organizuju bezbedan boravak učenika u školi u kojoj su nastavnici obustavili rad – navedeno je u pismu.

Nadležne u Ministarstvu prosvete „Politika” je, povodom navoda iz dopisa, pitala šta se ne podudara u evidenciji nastavnika koji su potpuno obustavili nastavu, da li su direktori škola evidentirali više ili manje zaposlenih koji su bojkotovali časove. Nisu precizirali do zaključenja ovog izdanja našeg lista.

Slavica Đukić Dejanović na dan štajka rekla je da je „35 odsto škola obustavilo rad, a da je bilo škola u kojima je 70 odsto osoblja učestvovalo u štrajku”, izvestio je Tanjug. Sličan podatak, da je štrajkovalo 37 odsto škola, odgovarajući na pitanja novinara, izneo je i premijer Miloš Vučević. Međutim, drugačije kazuju podaci koje je u zvaničnom saopštenju navelo Ministarstvo prosvete, a koji su i objavljeni na sajtu vlade. Oni pokazuju da je od 1.772 osnovne i srednje škole u čak 956 škola nastavu obustavila većina ili manje od polovine nastavnika, to jest da deo nastavničkog kadra na dan štrajka nije držao časove u više od polovine ukupnog broja škola u Srbiji. Takođe, prema istim podacima, u 617 osnovnih i srednjih škola nastavu je obustavilo više od 70 odsto nastavnika – samo to je oko 35 odsto, što je procenat koji pominju resorna ministarka i premijer. Osim toga u 339 škola časove je bojkotovalo do 70 odsto nastavnika.

I to nije sve. Obustava nastave nezakonit je štrajk, a protestom u okvirima zakona smatra se obezbeđivanje minimuma procesa rada, što je u školskoj praksi održavanje skraćenih časova. Zvanično, nastavnici su protestovali skraćenjem časova u 464 osnovne i srednje škole. Konačno, držeći se relevantnih brojki koje je objavio prosvetni vrh, nastava je zbog štrajka prosvetnih radnika bila atipična – potpuno ili delimično obustavljena ili skraćena u 1.420 škola. Prema tome, prosvetni esnaf na različite načine realizovao je masovni protest u oko 80 odsto škola.

Nešto sporno u objektivnoj evidenciji nastavnika koji su učestvovali u nezakonitom štrajku obustavom nastave mogu videti samo oni koji su smetnuli s uma da je je obaveza rukovodioca svake škole da svakog dana zabeleži ko i zbog čega nije na poslu i radi organizacije rada škole, recimo traženja zamena za nastavnike koji su odsutni iz bilo kog razloga, a naposletku i zbog obračuna plata.

Zakonitost rada škole je suština direktorskog posla

Dejana Nedića, predsednika Društva direktora škola Srbije (DDŠS), „Politika” je pitala da na osnovu višegodišnjeg iskustva koje ima u rukovođenju školom objasni da li je opravdanije obavestiti roditelje da deca ne dolaze u školu, ili im ništa ne reći, iako direktor škole zna da recimo sutra, iz nekog razloga pa i štrajka, pola nastavnika neće držati časove i neće biti moguće realizovati nastavu predviđenu rasporedom.

– O novonastalim situacijama, a nakon obustave nastave 16. septembra u nekim školama i dopisa Ministarstva prosvete koje su dobili svi direktori škola, u toku su telefonske konsultacije članova Upravnog odbora DDŠS. Zbog važnosti situacije zakazana je sednica UO na kojoj će DDŠS o ovome zauzeti stav. Ono što se može reći, kao lični stav nastavnika i direktora škole sa višegodišnjim iskustvom, jeste da je u suštini našeg direktorskog posla da se staramo o zakonitosti rada ustanove, da odgovaramo za zakonitost rada ustanove, ali i da budemo prvi među jednakima u kolektivu sa razumevanjem svakog problema zaposlenog radnika. Poštovanje pravila od strane svih aktera u obrazovnom procesu se podrazumeva i samo to poštovanje može rezultirati povoljnim ishodima za sve – naveo je Nedić.