Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Времеплов какав вреди доживети

Поред експоната – преко века старих трактора, алата заната којих више нема, телевизора, радио-апарата, – посетиоци су уживали и у понуди Сајма антиквитета и прављењу црнобелих фотографија
Времеплов какав вреди доживети
Ствари сачуване од заборава (Фото М. Обадић)

Ново Милошево – Посетиоци Музеја „Жеравица” у Новом Милошеву могли су да доживе прави времеплов у оквиру 11. Дана музеја. Централна тема била је аналогна или филм фотографија, у црнобелој техници, под покровитељством Министарства културе и информисања, а одржан је и први Сајам антиквитета.

Љубитељи старина уживали су у презентацији Музеја „Жеравица” у Новом Милошеву под називом „Залазак у свитању”, који се организује сваке друге суботе у септембру. Поред музејских експоната – преко 100 година старих трактора, алата заната којих више нема, телевизора, радио-апарата, аутомобила олдтајмера – посетиоци су уживали и у понуди првог Сајма антиквитета, али у прављењу црнобелих фотографија.

– Ове године смо први пут организовали Сајам антиквитета и радионицу о аналогној фотографији. Време нам није ишло наруку, падала је киша, али смо се добро организовали. Млађим генерацијама смо успели да покажемо како се фотографија некада израђивала, да то није само клик на мобилном телефону. Пре много година постојали су филмови који су се развијали у мрачној комори на папиру, потом се фиксира и осуши. Таква фотографија траје и дуже од 300 година. Направили смо мрачну комору која може да прими двадесетак људи – каже Чедомир Жеравица, власник Музеја „Жеравица” у Новом Милошеву.

Предавања и радионицу о аналогној фотографији и њеном историјату одржао је професор Милован Улићевић из Новог Сада, председник Фотографског клуба Војводине.

– Аналогне фотографије технички нису боље него што су данашње дигиталне, али су имале своју чар у самом поступку рада, јер не видите слику одмах, већ тек касније, када је развијете. За аналогну фотографију требало је велико знање и искуство. Данас су многи постали фотографи са доласком дигиталне ере – објашњава Улићевић.

На Сајму антиквитета колекционари, заљубљеници и страствени љубитељи уметности могли су да виде оно што су им припремили излагачи – од нумизматике, етно-предмета, бижутерије, порцелана, сребра, сатова пробраних фирми, накита, од којих застаје дах.

– У задње време доста се продају стари фото-апарати. Људи желе да се баве аналогном фотографијом. Имам свашта, старе камере, мале аутомобиле, лупе, телефоне, разне предмете. Најскупљи предмет је тренутно на рестаурацији. То је кофер за пароброд из 1850. године и коштаће 2.000 евра. Купио сам га на пијаци за стотинак евра, али ћу у његову рестаурацију уложити више новца него што сам га платио, али вреди. Имам „олимпију”, писаћу машину из 1935. године. Исти такав модел налази се у Музеју науке и технике у Београду – каже Дејан Матијевић, колекционар-излагач антиквитета из Новог Сада.

Уз свирање рок бендова, посетиоци свих генерација уживали су у импозантној збирци трактора олдтајмера старијих од века, али и других старовременских машина. Доживели су, кажу, прави повратак у будућност, као у познатом филму.

– Овде сам први пут, иако сам за музеј одавно знала. Пријатно сам изненађена експонатима који су изложени. Осећај невероватан, као да сам се вратила у неко давно време. Ово је право етно-богатство. Планирам да поклоним музеју два стара лустера, са којима не знам шта да радим – каже Бранислава Торински из Зрењанина.

У овом необичном возном парку има свега. Истина, нису толико брзи, а ни толико аеродинамични јер је реч о олдтајмер тракторима, а таквих је у Музеју „Жеравица” у Новом Милошеву више од 180, свих боја, модела и година производње. А испред сваког стоји историјат његовог настанка. Поред старог лепотана „фордсона” или „фергусона”, налази се „Hart-Parr 30” произведен 1920. Овај лимени сточетворогодишњак, који је давно јездио житним пољима, 14. је сачувани примерак тог типа у свету. Био је то времеплов какав вреди доживети.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.