Београдско драмско позориште обележило годину дана без Јагоша Марковића

Београдско драмско позориште (БДП) данас је обележило годину дана од смрти редитеља Јагоша Марковића (1966-2023) догађајем названим "Сећање на Јагоша", у коме су учествовали бројни глумци, његови пријатељи и сарадници.

Скуп у фоајеу БДП-а био је прилика да се учесници кроз разговор присете Марковићевог доприноса позоришту и да одају почаст његовом стваралаштву, уз изложен портрет редитеља, дело Лазара Ђембера, као и бицикл којим је долазио у позориште и возио се кроз град.

У свом обраћању, директор БДП-а Југ Радивојевић је истакао да показују "колика љубав према Јагошу", и да му је драго што су читаву недељу посветили Марковићу, пошто су на њиховом репертоару редитељеве представе "Сумрак богова" 17. и 18. септембра и "Дивље месо 19. и 20. септембра.

Радивојевић је, између осталог, приметио да је у својим интервјуима Марковић остављао "антологијске мисли, које су биле толико тачне и јединствене, из којих сте могли да решавате своје велике дилеме и каналишете емоције".

Према његовим речима, Марковић је био најбољи када је требало да се "покрене ансамбл и направи представе највишег стандарда, које ће публика обожавати".

Радивојевић је истакао да је срећан што је био његов савременик, да је Марковић био "једна душа, лепота и доброта", и да ће у БДП-у сви настојати да баштине његово дело.

Присетивши се сарадње са младим Марковићем у Подгорици, редитељ Бранислав Мићуновић је рекао да су код њега били присутни нагон и обузетост према позоришту, и да и то и данас памти "као неки закорак који се тиче позоришног стила и промишљања".

"Што више обузетих људи као Јагош. Нема ниједног посла док нас не обузме. Та обузетост је направила Јагоша и све што је дао нама", закључио је Мићуновић, преноси Танјуг.

Редитељ Горчин Стојановић се присетио Сарајевског фестивала МЕС и у пратећем програму Марковићеве ауторске представе "Цицеронова смрт - Спасите наше душе", која је била "перформанс и нешто што је друга уметничка линија личности Јагошеве, блиско театру апсурда".

Према његовим речима, Марковићева представа "Скуп" је била "ремек дело"

"Ушао сам на једну пробу, гледао пет минута. Рекох: 'Ово ти је најбоља представа'. (Одговори:) 'То ми каже и бивша и садашња жена. Мора да је тачно'", присетио се Стојановић.

Глумица Весна Тривалић је навела да је у њеном животу Марковић био "необичан накит из маште, јер такав ниси видео и некако си га само у машти склопио".

"Ословљавала сам га са 'Многобројна фамилија'. Био ми је мајка, чуварка љубави, доброте, нежности. Отац, заштитник, храбар и вредан. Две сестре саосећајне, једна бодри, друга плаче, јер разуме. Брат на бициклу за којим стално трчим", рекла је између осталог Тривалић.

Глумица Бранка Kатић је истакла да остаје захвална Марковићу на представи "Смрак богова", којом се након много година вратила на београдску позоришну сцену.

"Знао је да сам несигурна, да дуго нисам била на даскама. Пружио ми је сву љубав и подршку. Живео и режирао је сваким атомом свог бића. Размишљам да ли је био превише нежан за сурову данашњицу коју живимо?", рекла је Kатић.

Глумац Павле Пекић се рекао да је "сваки сусрет с њим била експлозија радости", док је Андрија Милошевић присећајући се друговања са Марковићем оценио да је "ово наше тело нејак проводник за велике таленте".

"Велика је то унутрашња битка, јер ти људи су на пламену, а ово месо, ћелије не може да подржи ту нуклеарну енергију", рекао је Милошевић.

Поред заслуга за позорште, новинарка Тања Њежић је навела да ју је код Марковића "увек фасцинирала његова оданост животу".

"Бескрајно је волео и поштовао живот и настојао је да то други преузму", рекла је Њежић.