Србија ће од 1. јануара постати део СЕПА

Србија у октобру или новембру може очекивати исплату прве транше по Плану раста за западни Балкан у износу од 112 милиона евра, а за нас је укупно планирано 1,58 милијарди евра. Надам се да ће бити крајем октобра, јер је то важно за грађане, да осете помак, рекао је јуче председник Александар Вучић после радног ручка у Бриселу, који је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен приредила за лидере западног Балкана.

Председник је рекао да се на радном ручку разговарало о свему – Плану раста за западни Балкан, зеленим коридорима, спровођењу појединачних реформских агенди, као и о плановима нове Комисије за процес проширења и укупној ситуацији у региону. Поновио је да наша земља остаје посвећена свом европском путу и унутрашњим реформама у циљу придруживања ЕУ, „али на првом месту важни су нам бољи живот наших грађана, економски раст и развој земље”.

Вучић је новинарима рекао да је с Урсулом фон дер Лајен разговарао о европском путу и о томе шта може да се очекује у наредном периоду и навео да смо „успели да ускочимо у тај воз и да од 1. јануара будемо део СЕПА”. Истакао је: „То је важно не само због плаћања дознака, већ и због наших, пре свега мањих предузећа, због наших компанија. Имао сам састанак и Оливером Вархељијем, комесаром за проширење, који ће ускоро бити на новој позицији, веома важној – биће задужен за здравље. Разговарали смо о свему ономе што смо чинили у претходном периоду, уз захвалност њему за огромну енергију, пожртвованост и посвећеност решавању проблема. Разговарали смо о ономе што су планови нове Европске комисије, чији временски мандат истиче 2029. године, дакле за пет година.”

Према Вучићевим речима, то је била једна од тема разговора и с Урсулом фон дер Лајен на заједничком ручку. Казао је да обично не воли да прича шта је ко говорио, осим онога што је важно за нас, а „то је да смо, без обзира на нашу кривицу и техничка кашњења у појединим стварима, попут СЕПА, верујем, успели ускочимо у тај воз и да ћемо од 1. јануара бити део онога што се назива Single Euro Payments Area”.

Подсећања ради, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић пре неколико месеци је објаснила да је Србија, како би могла да приступи Јединственом подручју плаћања у еврима (СЕПА), морала да испуни одређене законске критеријуме, између осталог у вези с платним услугама, спречавањем прања новца, пословањем банака... Том приликом се позвала на анализу Светске банке, која је показала да се од око 12 милијарди евра које годишње као дознаке стигну на западни Балкан, пола милијарде „изгуби” пролазећи кроз друге земље због непостојања јединственог начина плаћања. СЕПА тренутно обухвата 36 европских земаља.

Председник Вучић јуче је истакао да је било речи и о зеленим коридорима, додајући да ће се о томе ускоро водити разговори с мађарским пријатељима и да се нада да ћемо једног дана моћи да отворимо те разговоре и с Хрватском. Казао је: „То би спустило, смањило трошкове, омогућило већи профит и, на крају крајева, веће плате запосленима, а то је оно за шта се боримо – бољи животни стандард наших грађана. Било је речи о европском путу и о томе шта може да се очекује у наредном периоду. Ускоро ћемо видети председницу Европске комисије у нашем региону, посетиће и Београд. Вероватно ћемо се видети и у Њујорку. Мислим да она има веома позитиван став према проширењу, говорећи о геополитичким променама, и да је то нешто што даје нови импулс проширењу. Ја имам велико поштовање према њој и верујем њој, нисам сигуран како ће то све да изгледа на неком другом нивоу.”

Говорећи о Плану раста за западни Балкан, рекао је: „Наша транша ће бити 112 милиона евра, од којих су 32 милиона евра поклон новац, 80 милиона евра је кредит, под најбољим могућим условима, али није то за нас од суштинског значаја, већ реформе – то је за нас од највећег значаја. Агенда Плана раста за Србију предвиђа 1,58 милијарди евра. Рачунајте да је (од те суме) 380 милиона поклон новац, дакле грантови, а 1,2 милијарде су ова најповољнија позајмљена средства, где је камата од нуле до две одсто на 40 година. Дакле, стварно као да је џабе новац.”

Истакао је да су та средства велика и важна, али да су реформе много значајније за Србију, као и јединствено тржиште западног Балкана. Додао је да Србија жели отворени западни Балкан, отварање граница, слободан проток робе, људи и услуга и да је то основни услов за приступање јединственом европском тржишту. Говорећи о отварању нових кластера, рекао је да верује да ће то бити у децембру и да зависи од политичких услова у појединим земљама: „Што се тиче кластера и отварања, да ли ће бити у децембру – ја верујем да хоће. Зависи више од политичких услова и од неких других ствари, везано за поједине земље, а не само за људе из Брисела и оне који су овде у Бриселу или Европској унији, а о томе одлучују. Али се надам да је то могуће. Радимо на томе.”

Радном ручку у Бриселу, поред Вучића, присуствовали су и премијери Албаније, Северне Македоније и Црне Горе – Еди Рама, Христијан Мицкоски и Милојко Спајић, председавајућа Савету министара БиХ Борјана Кришто и премијер привремених приштинских институција Албин Курти.

Рада Трајковић више воли чланове тзв. ОВК него Србе са КиМ

Став Раде Трајковић према Србима на КиМ одраније, не видим ништа ново ни у изјави у којој је упоредила Србе с КиМ са члановима тзв. ОВК, рекао је Вучић упитан за коментар изјаве Трајковићеве и којем се додворавају они који пореде Србе с КиМ са члановима тзв. ОВК. Казао је: „То је за њу (Трајковићеву) чак и лажно поређење, много више она воли ове из ОВК. Нисам чуо њену изјаву и не могу да коментаришем, али могу да коментаришем њене старе изјаве.”

Одговарајући на питање о упозорењу немачке амбасаде Приштини да ће, уколико не укине забрану увоза српске робе, њен статус у Берлинском процесу бити доведен у питање, Вучић је рекао да је у току састанак на једном другом нивоу у Бриселу, којем присуствују државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић и специјални изасланик Немачке за западни Балкан Мануел Зарацин. Додао је: „Са великом пажњом ишчекујем његов позив да ми каже шта се догађа на састанку. Ми смо испунили све захтеве по том питању. Све оно о чему смо дуго разговарали с Немцима, што је не лако и много тешко за нас, али и наша идеја је да имамо отворене линије комуникације, да имамо слободан проток робе, људи, капитала и услуга, свега. Дакле, то је политика које се Србија никад неће одрећи, али неки други немају такву политику.”

Исти медији ме оптужују за издају и траже да признам Косово

Исти медији који су ме раније оптуживали да сам издајник данас од мене траже да признам независно Косово, рекао је Вучић упитан за коментар текста који се појавио у медијима, где се наводи да у уџбеницима треба да стоји да је Косово независно и где га критикују што неће да призна независност Косова. Казао је: „Данас траже од мене да признам независно Косово. Шта ћете... То је оно што сам рекао. Шта год урадили – увек сте криви свима. Ништа ново, ништа страшно. Кад би ми политику водиле новине, новинари и јавно мњење, одавно бих престао да се бавим овим послом. Бавите се овим послом да бисте донели добробит свом народу, својим грађанима... Да сам питао некога када сам смањивао плате и пензије, никад то не бих урадио, а до сада бисмо банкротирали, не бисмо имали пензије. Срећом, питате људе једном у две, три или четири године, кад имате редовне или ванредне изборе и тада људи процењује да ли сте се трудили, борили, радили у интересу народа.”

Успеси у војсци су највидљивији, грађани ће то моћи да виде у Батајници

Вучић је, одговарајући на новинарска питања, јуче позвао грађане да данас присуствују приказу способности Војске Србије у Батајници и истакао да су успеси ту највидљивији, посебно ако се упореде с војском из времена Здравка Поноша. Навео је да ће грађани моћи први пут да виде 500 малих дронова, који наносе огромну штету, као и нове хеликоптере с Кипра. Понош је изјавио да ће успех српске војске бити ако преживи СНС и власт, а Вучић, упитан за коментар, рекао је: „Не бих да улазим у страначка питања, бескрајно волим СНС, мислим да је ова странка, упркос томе што у сваком житу имате кукоља, донела највеће и најзначајније промене у савременој историји наше земље, да је променила лице Србије, да је запослила Србију. У време Поноша, Ђиласа, Тадића и осталих било је 550.000 мање запослених. Просечна плата је била готово три пута мања. Мислим да то све говори. Нећу да причам о нивоу страних директних инвестиција, о нивоу инфраструктурног развоја, јер ћемо ускоро моћи да меримо ауто-путеве од 1945. до 2012. и од 2012. наовамо. Видећете да ће ускоро то од 2012. наовамо да превагне.”

Додао је да то говори о огромном напретку и огромним успесима Србије, истакавши: „Што се тиче војске, мислим да су ту успеси највидљивији.” Позвао је грађане да дођу данас у 11 сати у Батајницу да то виде и додао: „Да упоредите војску коју је Понош уништавао топећи тенкове, продајући ’стреле’, продајући ’шила’, продајући ’игле’, продајући ’зоље’, уништавајући их за рачун и у име туђих интереса. И данас, кад смо све то успели да обновимо, кад смо успели да изградимо једну модерну армију у којој и даље имамо проблема с људским капацитетима, која је у свакодневној трци с онима који би да угрозе Србију и да прете Србији, морамо да будемо увек за корак испред или да пратимо у потпуности да људи дођу и да буду поносни на своју војску, на своје војнике, на своје официре, своје подофицире, јер имају чиме да се поносе. Моћи ће да виде све оно што нису могли ни да сањају у време Поноша, Ђиласа, Алексића – који је обећавао у то време по хиљаду евра људима заједно с Динкићем, па их преварио – Тадића и свих осталих.” Навео је: „Све је израђено у последњих 10 година. Сутра ћете да видите први пут, ја мислим, и 500 наших дронова, не пет, већ 500 наших малих дронова, који наносе огромну штету. Видећете и неке друге дронове, па ћете да видите и ове нове хеликоптере с Кипра, што смо довукли први пут, моћи ћете да их видите, мислим и на делу, зависи од тога какво ће време да буде.”

Антрфиле

Фон дер Лајенова: Партнери са западног Балкана припадају Европи

Свих шест партнера са западног Балкана припадају Европи и на томе се ради у Европској унији, рекла је јуче председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен после радног ручка у Бриселу, који је приредила за лидере овог региона. Она је на „Иксу” написала да се „истовремено ради на приближавању њихове економије и тржишта Планом раста од шест милијарди евра за регион”.