Одлазак велике српске и југословенске глумице

Драмска уметница Радмила Живковић, првакиња Драме Народног позоришта у Београду преминула је јуче у 72. години, оставивши за собом богату каријеру коју је градила промишљено, темељно и одговорно. Милка, Ленка, Мајка Хасанагина, Мајка Дара, Ката, Розика, Александра, Живка, Мара... само је мали део сценских јунакиња са којима је деценијама уназад освајала позоришну публику како на матичној сцени, тако и на бројним гостовањима делећи свој глумачки дар са поклоницима уметности од Нижњег Новгорода, Будимпеште, Москве, преко Скопља, Загреба, Подгорице... до свога Београда који је бескрајно волела и подарила му је особени сценски израз, како је само то она знала и могла.

Филмска, позоришна и телевизијска глумица особене лепоте Радмила Живковић рођена је 1953. године у Крушевцу и веома рано показала је свој раскошни таленат. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, где је и почела своју каријеру. Стална чланица ансамбла Драме Народног позоришта у Београду постала је 1984. године.

Радмила Живковић играла је у бројним филмовима „Сабирни центар”, „Мртав ’ладан”, „Још овај пут”… Позната је и по улогама Ђилде у телевизијској серији серији „Срећни људи”, Јованке Љутић у „Стижу долари”, али и по „Улици липа”, где је тумачила главну улогу. Темпераментна Живковићева свакако је позната и као тетка Дока у великом биоскопском хиту „Зона Замфирова”. За своју глуму добила је бројна признања, међу њима и награде „Миливоје Живановић”, „Жанка Стокић”, „Златна арена”, „Царица Теодора”, „Деспотица Јерина”, Нушићеву награду за животно дело глумцу-комичару, Плакету Народног позоришта у Београду...

Првакиња ансамбла Драме националног театра Радмила Живковић посебно је волела да ради са редитељем Јагошем Марковиће са којим је, рецимо, пронашла прави позоришни кључ за комплексно читање Нушићеве комедије „Ожалошћена породица” у којој је тумачила Симку. Живковићева није волела да даје интервјуе, у време проба знала је да се осами, да урони у свој свет, али је у то време ипак овако говорила у интервјуу за „Политику”:

– Прилагођавали смо се данашњем тренутку и категорији карактера каква је Симка. Такав карактер траје кроз време, не губи се кроз друштвена уређења, нити се мења. Можемо само да маштамо да ћемо бити и да јесмо другачији и да се заносимо да свако од нас појединачно није његов представник. Нушић јесте такав писац какав је, јер не негира људско биће. Он даје простор том људском бићу да буде боље. То је суштина како Нушића довести данас или у било које време на сцену, јер не би требало да постоје предубеђења: како је Нушић некога описао, пресликао. Нико није ту пресликан, сви ликови код Нушића су потпуно комплексни и састављени од разних нијанси, различитих карактера. Само је један преовлађујући у зависности од ситуације. У том тренутку преовладава, рецимо, оно што човек мисли да је најважније, да ће му највише помоћи да дође до свог циља.

Кроз свој дуги глумачки стаж Радмила Живковић научила је да истражујете себе. Није волела да се експонира, да посећујете јавне догађаје. Која је њена „мера за меру” знала је да каже:

– Нормалност. Човек мора да буде нормалан, да максимално у својим годинама познаје себе, да не троши себе на површне ствари, да не пожури, да се не уплаши да га неће бити. Ако полако пролазиш и стижеш до зрелих година, ти мораш да настојиш да будеш бољи човек, да боље себе сагледаваш. Не смеш да се уплашиш и да кажеш себи: застарео сам, за мене то не важи, нисам више у моди, не могу да пратим шта се догађа. То није истина, јер човек ако је суштаствен све прати, али не пристаје на све.

Радмила Живковић важила је и за једну од најлепших девојака бивше Југославије. О томе колико је тешко лепој жени да траје, са каквим дилемама се борила сама са собом говорила је:

– Са том лепотом јесам, ако већ говоримо о лепоти која се види. Битнија је лепота која се не види, изнутра је, али која исијава. И са њом се разрачунавам. Не плашим се година, једино желим здравље себи. Када вам је мисао затегнута, то је важније него да вам је затегнута кожа. Данас је јавна личност остала само јавна. Ту, нажалост, нема личности. Све је јавно. Јавно је на извол’те, на безобразлук, непоштовање, незнање… Монструозно је шта је данас јавно. Нестало је, нажалост, домаће васпитање. Не знам да ли постоји лек за то, чини ми се више не. Породица је уништена, родитељи не знају ни шта ће са собом, а камоли шта ће са својом децом, па им траже пречицу, а она је оно што виде на малом екрану, у таблоидној штампи. Тачно је да свуда постоје таблоидне личности и такви медији, али постоји и она друга страна. Код нас се та страна готово изгубила. Нисам оптимиста да то може да се врати. Немам решење. Могу само да патим што је то тако.

Пркосна Радмила Живковић до последњег тренутка истрајавала је на свом животном принципу. Сећамо се са којом посвећеношћу је бринула о члановима своје породице. Носила је ту бригу са собом и на бројим премијерама, али и далеким гостовањима.

На матичној и сценама других позоришта –Позориште на Теразијама, Звездара театар, Београдско драмско позориште... – остварила је дугачки низ значајних улога. Поклоницима театра посебно ће остати у сећању њено маестрално тумачење Живке Поповић у Нушићевој „Госпођи министарки”, у режији Јагоша Марковића која је готово две деценије била на сталном репертоару Драме Народног позоришта у Београду.

Датум, време и место сахране Радмиле Живковић биће накнадно саопштени.

Вучић: Бравурозне роле и маестрални таленат

Председник Републике Србије Александар Вучић истакао је у телеграму саучешћа да је Радмила Живковић својим невероватним талентом и посвећеношћу уметности обележила најсјајнију епоху наше кинематографије и позоришта.

„Њена страст према глуми, бравурозне роле и маестрални таленат да публици приближи сложене ликове са јединственом дубином и аутентичношћу, на најбољи начин су одражавали њен уметнички сензибилитет. Беспрекорно и упечатљиво је умела да оживи ликове из свих сфера живота, дајући глас њиховим емоцијама и личним причама, које и данас памтимо”, каже се између осталог у телеграму.

Селаковић: Бриљантна „Госпођа министарка”

У телеграму саучешћа који је министар културе Никола Селаковић упутио поводом одласка Радмиле Живковић, каже се да је била велика глумица и симбол једног времена.

„Са подједнаким жаром наступала је на сценама београдских позоришта, остварила запажене роле на филмском платну и у телевизијским серијама а импресивну каријеру крунисала бројним заслуженим наградама. Ипак, у срца свих нас који смо имали част да је гледамо у матичној кући – Народном позоришту у Београду, заувек ће остати урезана највише по бриљантној улози чувене Живке Поповић коју је у Нушићевој ’Госпођи министарки’ играла скоро две деценије. Живеће Рада заувек у свима нама јер нећемо нити можемо заборавити њен лик и њена дела којима је обасјавала културну сцену наше земље”, каже се још, између осталог, у телеграму.

Гонцић: Наша култура изгубила важну протагонисткињу

Директор Народног позоришта Светислав Буле Гонцић рекао је Танјугу да је Радмила Живковић била једна од најзначајнијих југословенских глумица и да је иза ње остао озбиљан уметнички опус који садржи улоге за памћење.

Он је нагласио да је наша култура изгубила важну протагонисткињу.

„Радмила Живковић се придружила реду најзначајнијих глумица које су играле у београдским позориштима, нарочито у националном театру. Она је сада у друштву Љубинке Бобић и Жанке Стокић. Јако ми је жао... Потресла ме је њена смрт”, додао је Гонцић.