Принципове сенке над Врањем.

И данас, сто десет година од Сарајевског атентата и 130 година од рођења Гаврила Принципа, много је тумачења давнашњих, наводно „ексклузивних” прича о томе како су припадници Младе Босне своје логистичке припреме за атентат на Франца Фердинанда обављали на југу Србије, као и да је атентатор вежбао пуцање на периферији града, и усеку долине Казанђола, на периферији вароши, далеко од људи. Али у званичној историји није остао ниједан конкретни документ да је Гаврило Принцип са својим другарима из Босне вежбао пуцање из револвера баш оволико далеко од Сарајева, и престоничког Београда, и то баш у Врању, на његовој тајанственој периферији.

Истраживач герилског покрета на југу Србије Синиша Антонијевић, пишући о могућем боравку младобоснаша у припремама за атентат у Врању, наводи познанство Гаврила Принципа и Живојина Рафајловића, који је био присташа и један од оснивача Четничког покрета на југу Србије.

„Прицип је са десеторицом идеолошких следбеника наводно стигао конспиративно у Врање августа 1913. Њих је у кући прихватио Михајло Стевановић Цупара. Овај Врањанац тада је обављао функцију управитеља школе.” Прицип је, како у медијима наводи Антонијевић, „боравио у кући Стевановића, који је тада обављао и функцију инструктора за герилску борбу”. Цупара је био активан у четничком удружењу, изабран је за председника четничког конгреса 1930.

„Мала дворана ресторана ’Србије’ била је пуна. Могле су се приметити и старице у бундицама одатлаза, повезане шамијама. Између осталих били су присутни: генерал г. Јосиф Ђорђевић, народни посланик г. др Урош Стајнић, касациони судија г. Трајко Стаменковић, бивши подбан Вардарске бановине г. Јанићије Красојевић, више угледних престоничких трговаца и државних чиновника. На славу су из Врања допутовали као делегати Михајло Јовановић Цупара и инжењер Димитрије Крстић. Госте је поздравио потпредседник удружења генерал Јосиф Ђорђевић, изневши у своме говору борбе које су вођене у околини Врања и подвиге које су Врањанци учинили у борбама за национално ослобођење”, наводи се у историјским записима из тог времена доступним јавности у Врању.

Михајло Стевановић Цупара, учитељ и национални радник је апеловао на Врањанце који живе у Београду да помогну културне акције у Врању. За време послужења гостију просуло се и неколико чаша са служавника, а један од присутних, Ђорђе Величковић, добацио је: „Е, арлија, нека је! Врањанци воле традиције, а ово је добар празник… па нек тече...”, известио је лист „Време” 1936. године са славе Врањанаца, у Београду.

На неколико километара од центра вароши врањске налазила се долина кроз коју је текла градска река. Реч је о усеку покривеном шумом, познат као долина Казанђол. Био је то простор где су пуцњи одјекивали, а и њихов ехо само међу брдима. Вежбање пуцања и бацања бомби наводно се одвијало скоро месец дана под надзором Стевановића Цупаре и Аце Благојевића, који се придружио обуци. После завршетка вежбе у руковању оружјем Гаврило Пинцип и његове присташе су се вратиле у Београд, а одатле отишли на место извршења атентата. Нагађало се, са мало конкретних података, без документа, о могућим тајнама из долине Казанђола. Тврдили су појединци, попут професора Момчила Златановића, да је „анексија Босне на југу окупила и Хрвате и Бошњаке”.

„Историјски је јасно да је Врање као погранично подручје било под јаким утицајем комитских јединица које су прерастале у четнички покрет. У Београду је 1903. године одржана Оснивачка скупштина четничког покрета. Исте године у Пашином конаку у центру Врања је основан извршни одбор ове организације. Седиште руководства до 1912. било је у Врању.

Југ Србије је тих година имао јаку и организовану четничко-комитску инфраструктуру која је ове крајеве штитила од упада Арнаута. Покрет је деловао у строгој конспирацији, па отуда ако је Гаврило Принцип и боравио у Врању, то се дешавало у тајности. У историјским архивима до сада није пронађен документ који би потврдио да су припадници Младе Босне уочи Сарајевског атентата вежбали употребу оружја у околини Врања, оцењује историчар Момчило Павловић.

Данас Гаврило Принцип има своју улицу у Врању. Траса те улице иде поред некадашње куће Михајла Стевановића Цупаре, у којој је Прицип наводно са друговима боравио. Кућа је срушена. Остала су сећања.