Борба Јелене Анжујске и даље траје

Јелена Анжујска представља идеологију просветитељства. Она је жена која се против мрака, суровости и смрти бори писменошћу, поезијом, иконописмом, и пре свега вером, како то у комаду говори њен син Милутин. Јелена Кајго, писац драме „Јелена Анжујска” врло вешто то је изградила у драми.

Глумица Марија Бергам управо се огледала у лику Јелене Анжујске, најзагонетније краљице средњег века, а о новом глумачком изазову овако је говорила за „Политику”. Префињена, лепа, образована Марија Бергам причала је о искуствима, трептајима који су је прожимали док је истрајавала на својој заиста јединственој сценској јунакињи.

Премијера драма „Јелена Анжујска” Јелене Кајго, у режији Татјане Мандић Ригонат, изведена је протеклих дана на сцени између цркава у Старом граду у Будви. Настала је у копродукцији Књажевско-српског театра у Крагујевцу, фестивала „Ћирилицом” у Будви, Народне библиотеке Будва и „Култура сада” из Београда. Почетком октобра ова драма ће имати и своју крагујевачку премијеру.

Драмом „Јелена Анжујска” улазимо у живот ове помало заборављене хероине. Шта је окосница ваше представе, по многима, о најзагонетнијој краљици средњег века?

Дело „Јелена Анжујска” по замисли редитељке Тање Мандић Ригонат представља животопис Јелене Анжујске према њеној кћери Брнчи. Наша представа је, поред осталог, снажна породична драма, где се у пуном емотивном капацитету приказују бурни породични сукоби у којима мајка има улогу помиритељке, што је вечно актуелна тема. Познато је да је Јелена Анжујска имала велику помиритељску мисију, пре свега у сукобу синова Милутина и Драгутина, али и у државничким пословима. Публика ће имати прилику се упозна са изузетним делима ове племените, несебичне жене која је градила задужбине, хранила гладне и у средњем веку, пуном за нас тешко појмљивих класних разлика, отварала школе за сироте девојке, описмењавала их, учила их да читају, пишу, плету, везу, кувају, и приде их је учила музици и игри. Колико знамо била је прва и једина са таквом делатношћу у своје време. Јелена Анжујска била је је сва посвећена просветитељству и просветитељством се борила против мрачног и суровог времена у којем је живела.

Колико је деликатно оживети причу о првој српској краљици са ореолом светице?

Особена Јелена Анжујска у нашој причи приказана је као изузетан дипломата свог времена, што је и била. Она је у току целе своје владавине била спона између Истока и Запада, градила је добре односе и са Цариградом и са Римом, сви су је изузетно ценили и о њој су се најлепше изражавали. Наша жеља била је да што веродостојније оживимо лик Јелене Анжујске, да кроз процес рада на представи откријемо њен карактер, особине, као и то на који начин се борила са разним искушењима у свом бурном животу. А светост Јелене Анжујске на крају представе бива очигледна и препознајемо је као плод њених дела.

Како сте доживели и остварили свој глумачки задатак у овом делу?

Читајући разну историјску грађу о Јелени Анжујској наишла сам на податак да се једном толико била разболела да се уплашила да неће преживети, и да је од тада ажурно настојала да учини што више добрих дела пре него што се представи Господу. Осетила сам да је њу тај блиски сусрет са смрћу пробудио, да је од тада постала живо свесна сопствене пролазности и кратког живота на земљи и да ју је тај догађај покренуо да време што јој је преостало максимално искористи за добра дела. Такође сам прочитала да је један њен савременик написао да је била оштра на речима, а меког срца. Ово је за мене била изузетно важна индикација, чак одређујућа када је у питању рад на лику.

У какав свет сте морали да проникнете у њеном случају? Какав сте дијалог водили са собом?

Наша представа није историјска реконструкција и ми се нисмо бавили тиме да дочарамо епоху у којој се радња представе одвија, осим у мери у којој је то било неопходно. Режија представе је модернистичка и по мом мишљењу има за циљ да у потпуности комуницира са савременим гледаоцем и да расветли по чему је та жена била толико изузетна да се велича кроз векове, да она и за нас данас буде важна и актуелна. Када у комаду Јелену Анжујску њена кћерка Брнча упита зашто гради светиње, она одговара: „Да се удруже лепота камена и лепота душе. Да кад наше трошно тело земља упије, да та лепота сведочи да смо били на земљи. Да смо били више од сени, више од имена.”

Шта се променило код нас од времена Јелена Анжујске? Какав је положај жене у мушком свету данас?

Данашње време се тешко може поредити са српским средњим веком, као и положај жена тада и сада. Нисам склона и не волим да генерализујем што ми се чини да је неопходно како бих уопштено говорила о положају жена данас. Могу да кажем да борба Јелене Анжујске и даље траје, борба за девојке, за сироте, борба за писменост, борба за уметност, за лепоту, борба за честит и достојанствен живот, за живот без насиља.

Како проналазите нит са хероинама које тумачите?

Мој дивни драги колега Бане Видаковић, који у представи виртуозно тумачи лик повереника Радана, недавно је после једне пробе рекао да наш посао не треба додатно мистификовати и компликовати, нити се трудити да све објаснимо јер је по себи ствар тешко објашњива и неухватљива. Довољно је само да поставимо питање откуд тај порив у нама, шта нас глумце тера да се пењемо на даске позорнице и у светлу пред гомилом људи разголићујемо своју душу и бивамо срећни кад успемо да целог себе дамо публици. Исто тако не бих умела тачно да вам кажем како се и кад та нит успостави између мене и лика који тумачим. На нама је да се трудимо, мислимо, пробамо, градимо добре партнерске односе… али оно главно је неухватљиво.

Дарја Павловна, Софија Суботић, Дијана, Вука Олга Варонинг Глембај, Јелена Лозанић... само су неке од јунакиња које сте сценски осветлили. Каква је ваша глумачка будућност после Јелене Анжујске?

Волела бих да имам тај одговор. Опште је познато да глумачка професија носи сталну неизвесност. Пресрећна сам што сам до сада имала прилику да и у позоришту и на филму тумачим озбиљне, садржајне женске ликове у времену кад влада озбиљна криза садржаја. Свакако се улога Јелене Анжујске издваја од свега што сам до сада одиграла и захвална сам Тањи Мандић Ригонат на указаном поверењу и сјајном процесу кроз који нас је водила.