Електронски ланац светог Антуна

Ако желите да вам се догоди нешто лепо, пре читања ових редова замислите жељу, онда попијте 10 чаша воде, затим 15 примерака овог текста пошаљите на адресе драгих особа. На крају 17 пута се окрените око сопствене осе. Ако послушате овај савет за две недеље можете очекивати пријатно изненађење, ако пак не послушате...

Да ли се сећате оваквих писама која су затрпавала лимене поштанске сандучиће? Да ли вам се остварила жеља када сте наставили „ланац светог Антуна”? Ових писама готово да више и нема у оваквом облику. Заменили су их спемови, досадни и-мејлови који опседају електронско „сандуче”. У такве поруке спада и модернизована верзија ланца светог Антуна, онепоруке које вас обавезују да их проследите пријатељима и на тај начин обезбедите себи мало среће и успеха.

Секјур компјутинг, фирма за заштиту рачунара, проценила је да је крајем септембра дневно Интернетом кружило више од 160 милијарди нежељених порука. Сваки трећи такав и-мејл послат је из САД, док су Турска, Русија и Бразил учествовале са пет до седам одсто. Јачање потенције била је тема скоро сваке треће поруке, док рекламе чине 19,3 одсто, а 10,7 одсто су понуде за куповину лекова.

Међутим, ова досадна електронска пошта може бити и корисна, па су спемови тако и најавили ко ће победити у Америци на председничким изборима. Наиме, после јавног дуела између Барака Обаме и Џона Мекејна 80 одсто порука било је о Обами, проценили су стручњаци Секјур компјутинг компаније.

У домаћем државном интернет-провајдеру, ПТТ Србија, оваквих података нема. Како нам је нагласила Бојана Бајић, њихов систем-администратор, поруке које се покажу као вируси или спемови не буду достављени ономе на чију су адресу упућени.

– У октобру смо зауставили око 200.000 нежељених порука које су упутили наши корисници и близу 850.000 које су биле упућене ка њима. У септембру те бројке су биле мање, па су корисници спречени да пошаљу око 87.000 вируса или спемова, односно били су спасени од 723.000 таквих порука. Власник зараженог рачунара чак и не мора да зна да их шаље – објаснила је за наш лист Бојана Бајић.

Намерни пошиљаоци спемова и вируса стално налазе нове начине да њихове поруке стигну до примаоца. Тако, због великог интересовања о насталој економској кризи аутори своје спемове насловљавају све чешће са „колапс банке”.

– Преко нашег провајдера дневно се пошаље око три милиона и-мејлова. Од тога 10.000 чине вируси, а по четири одсто спемови и такозвани спемији, односно оне поруке за које постоји сумња да су спемови. Све укупно, око 300.000 и-мејлова дневно је нека врста нежељене поште. Тај број је и већи, јер њихови аутори налазе начин да прођу неопажено. Зато су у спречавању да до вашег рачунара стигну вируси и спемови важна оба корака заштите, она коју вам нуди ваш провајдер и ону коју можете да обезбедите сами – објаснио је за „Политику” Владимир Станковић, директор маркетинга Еунета, интернет-провајдера Европске уније.

Према званичним статистикама, додаје Станковић, на глобалној интернет-мрежи свакодневно се открије осам до 10 нових вируса који могу изазвати штету компанији тако што проузрокују губитак докумената, и-мејлова...