Није срамота бити болестан

Према подацима Института за јавно здравље Србије, 2021. године регистровано је 1.085  новооболелих и 424 жена умрлих од карцинома грлића материце. У Србији је нажалост од 2022. године само шест одсто деце узраста од 9-19 година вакцинисано против ХПВ, 75 одсто девојчица и 25 одсто дечака. Одазив на скрининг је свега 30 одсто, а лечење карцинома грлића материце, своди се на радио и хемиотерапију.

Према пројекцијама „Globocana“ за 2020. годину, од 40 европских земаља, Србија се налази на трећем месту по обољевању и умирању од карцинома грлића материце.

Весна Бонџић, председник Удружења „Женски центар Милица“ поводом обележавања Светског дана гинеколошке онкологијем багласила је за „Политику“ да циљ Светске здравствене организације познат као „90-70-90 до 2030. године“ представља шансу да се преокрене ситуација. Ако 90 одсто девојчица буде вакцинисано против ХПВ-а до своје 15. године, 70 одсто жена редовно прегледано, а 90 одсто оболелих лечено на адекватан начин, број смртних случајева од карцинома грлића материце могао би драстично да се смањи и заједно са раним откривањем болести је кључно  за смањење броја оболелих од карцинома.

-Осим тога, законодавни оквир мора бити такав да подстиче једнаку доступност дијагностици и лечењу за све жене, без обзира на социјални статус. Сви сегменти друштва, укључујући здравствене институције, школе и удружења пацијената, морају бити укључени у кампање едукација о репродуктивном здрављу, са чим се мора почети много раније. Здравствене институције и доносиоци одлука играју кључну улогу у обликовању система који ће девојчице и жене оснажити и пружити потребне информације. У школама би већ од раних година требало уводити програме образовања о телесном развоју, репродуктивном и менталном  здрављу, превенцији болести. Једино тако можемо прекинути тишину и победити стигму а тиме и болест, јер ово нису само женске ствари – сматра Весна Бонџић о додаје да морамо да се ослободимо срамоте када смо болесни.

Она наглашава да на Балкану, стигма око женског репродуктивног здравља почиње у раном детињству, а да су последице видљиве током целог живота.

-Замислите девојчицу која доживљава прву менструацију и улази у свет одраслих, а нема са ким да прича о променама кроз које пролази. У породици се о интими  не говори . „Сакри ту своју срамоту“, често се обраћало деци у шали, а „срамота“ су заправо интимни делови вашег тела према којим вас уче да се понашате као да не постоје. Генерације жена пре нас су одрастале у култури тишине и стида. Оваква ситуација није реткост. Питања о менструацији, превенцији, вакцинацији, гинеколошким прегледима, па чак и болестима као што су карциноми, остају прекривена тишином. Једна од најважнијих карика у превенцији и скринингу мора бити примарна здравствена заштита. Међутим, у Србији један од већих  проблема лежи баш ту. Лекари опште праксе и гинеколози, који би требало да буду први контакт пацијенткиња, често не препознају симптоме у раним фазама болести. Такође, недовољно је капацитета у стручном кадру и дијагностици да се подржи скрининг. Решење почиње управо са едукацијом. Едукација о репродуктивном здрављу треба бити свеобухватна и континуирана. То се остварује увођењем у редован школски програм, преко предавања и семинара за родитеље, до сталног стручног усавршавања здравствених радника и спровођења  континуираних кампањама подизања свести, у које  би свако морао бити укључен – каже Бонџићева.

Њен став је да зравствени радници, посебно лекари опште праксе и гинеколози, морају проћи додатну обуку која ће им омогућити да на правилан начин информишу пацијенткиње о превенцији, симптомима и начинима лечења. Такође, важно је радити на јачању свести о вакцинацији против ХПВ-а, како би се предрасуде и дезинформације које окружују ову тему што пре елиминисале.

-Доносиоци одлука морају препознати важност превенције и едукације када је у питању женско здравље. То подразумева не само увођење нових образовних програма, већ и системских решења. То су државне кампање о значају вакцинације против ХПВ-а, превентивних прегледа и раног откривања болести које су кључне за смањење броја оболелих од карцинома – закључила је Весна Бонџић.