Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тиха борба шпијуна води се на Босфору

Израелски Мосад прати Палестинце у Турској, тајна служба МИТ им се супротставља, а ЦИА процењује наредне кораке Анкаре
Тиха борба шпијуна води се на Босфору
Истанбул је поприште обавештајних операција многих земаља (Фото EPA-EFE/Erdem Sahin)

Док се у Либану броје мртви и рањени у „пејџер крвопролићу”, у Анкари заоштравају мере против израелских шпијуна који повлаче конце у Турској и земљама ширег региона Блиског истока. То потврђују најновија открића у Истанбулу, који се у последње време претворио у центар за деловање многих обавештајних служби, пре свега израелског Мосада.

 „Оно што се у последње време дешава у Либану потврђује да Израел покушава да рат из Газе пренесе и у друге земље региона, Египат, Сирију и Јордан”, упозорава министар спољних послова Турске Хакан Фидан.

У Анкари страхују да у случају даљег заоштравања ситуације на Блиском истоку, ни Турска неће моћи да остане по страни тих превирања, што потврђују појачане активности израелских служби безбедности у Истанбулу, највећем привредном и политичком центру у том делу света, који је већ дуже време у жижи тих закулисних игара.

После серије експлозија пејџера и других електронских уређаја у Либану, које су однеле најмање 37 живота, Анкара сада преиспитује безбедност опреме коју користе њене оружане снаге. Појединости се не износе, сем што неименовани званичници тврде да армија искључиво користи електронску опрему домаће производње. У Анкари иначе дилеме нема: иза најновијег крвопролића у Либану стоји влада Бенјамина Нетенјахуа, иако званичници у Тел Авиву ћуте и не коментаришу тај случај који је изазвао велику забринутост у региону и свету.

Влада у Анкари је у мобилном стању: у последње време, у два наврата, у Истанбулу је откривено 37 осумњичених за сарадњу са Мосадом. Они су прикупљали податке о Хезболаху, као и о лидерима Хамаса који су побегли из Газе и нашли привремено уточиште у Турској, Катару и Либану. Кривични суд у Истанбулу ове недеље је осудио двојицу осумњичених за шпијунажу на по осам година и четири месеца затвора, а 35 на по шест година и осам месеци. Према влади блиском листу „Сабах”, они су за израелску обавештајну службу прикупљали и достављали информације о Хамасу и активностима других земља у региону. У средишту тих шпијунских игара је и Турска пошто од првог дана води оштру кампању против израелског премијера Нетанјахуа кога отворено оптужује за ратне злочине и за геноцид над Палестинцима у Гази.

У Истанбулу је пре неколико дана ухапшен Албанац Лиридон Реџепи, кога је национална обавештајна служба Турске (МИТ), осумњичила да је био шеф Мосадове финансијске службе у региону. Он је, како откривају истанбулски медији, пребацивао новац из источноевропских земаља и са подручја Косова и Метохије у Турску, где га је предавао израелским агентима. Појединости се засад не износе, пошто судски поступак тек следи.

У марту ове године шест особа је оптужено да су регрутовале турске и стране држављане који живе у Анадолији да уходе Палестинце, посебно оне који имају везе са Хамасом. У Турској, а посебно у Истанбулу, који је и раније био место обрачуна иранских и израелских обавештајних служби. У те игре које се одвијају далеко од очију јавности, укључена је и америчка ЦИА, као и обавештајне службе Француске и других западних земаља, које прикупљају податке и о имиграционој политици владе у Анкари пошто се у Бриселу страхује да би Турска могла да подигне рампе на својим западним границама и да почне да пропушта и избеглице који немају право на азил.

„Ми нећемо дозволити да се Турска претвори у полигон за игре страних обавештајних служби. После најновијих открића наши надлежни органи су у мобилном стању”, истичу у влади у Анкари.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.