Нетанјаху верује само у војну силу

Израелски премијер тврди да „дели циљеве” међународне иницијативе за хитан тронедељни прекид ватре у Либану, али је мало вероватно да ће је прихватити пошто га већина посланика Кнесета позива да то не учини.

Из канцеларије Бенјамина Нетанјахуа, који се јуче обратио Генералној скупштини УН, саопштили су да премијер разматра све могућности да се око 60.000 Израелаца врати у домове које су напустили током готово годину дана свакодневних сукоба са либанским Хезболасима – што је прокламовани циљ интензивних ваздушних напада на југ Либана и јужна предграђа Бејрута, у којима је страдало близу 600 људи, највише од времена другог рата Израела и Хезболаха 2006. године.

САД и Француска, као бивша колонијална сила у Либану, покренуле су у среду иницијативу за прекид ватре којој су се одмах придружиле европске и неке арапске земље попут Саудијске Арабије и Катара. За ситуацију у Либану се каже да „представља неприхватљив ризик шире регионалне ескалација”.

Нетанјаху је одговорио инструкцијама армији да настави са нападима „свом силином”. „Настављамо да нападамо Хезболахе свом нашом силином. Нећемо се зауставити док не остваримо наше циљеве, пре свега безбедан повратак становника севера у своје домове”, каже се у премијеровом саопштењу. Помиње се и могућност копнене офанзиве уз употребу тенкова, као приликом инвазија Либана 1982. и 2006.

Како су САД и део европских земаља Хезболахе ставили на листу терористичких организација, у иницијативи се предлаже да уместо шиитске групе договор о прекиду ватре потпише либанска влада која би требало да обезбеди да проиранска милиција поштује одредбе споразума. Иако би се прекид ватре односио само на конфликт Израела и Хезболаха, амерички званичници кажу да верују да би пауза помогла да се поново покрену преговори о примирју у Гази, који би водили ослобађању Хамасових талаца. Хезболаси још нису саопштили свој став.

Иако позиви Нетанјахуу да не прихвати споразум долазе са разних страна израелског политичког спектра, најгласнији су радикално десни чланови премијерове коалиције. Министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир је на хитном састанку своје партије запретио да ће у случају привременог прекида ватре, прекинути сарадњу са премијером, а да би уколико примирје постане стално, изашао из владе. Министар финансија Безалел Смотрих такође је против, и од Нетанјахуа захтева наставак борби све до „потпуне елиминације” Хезболаха.

Бен-Гвир и Смотрих од формирања владе крајем 2022. користе исту уцењивачку тактику као и у преговорима око прекида рата у Гази. Како је за сутра у Кнесету заказано гласање о буџету за 2024, Нетанјаху није у позицији да ризикује губитак подршке ултрадеснице јер би у случају губитка њихових посланика изгубио на гласању.

Десничари нису једини који се противе америчко-француској иницијативи. Лидер центристичке опозиције Јаир Лапид каже да би могао да подржи прекид ватре не дужи од седам дана, али да неће прихватити „било какав предлог који не укључује уклањање Хезболаха са наше северне границе” – онако како је предвиђено резолуцијом Савета безбедности, којом је прекинут рат 2006, али Хезболаси су одбили да напусте погранично подручје које користе за гађање циљева на северу Израела.

„Неће бити прекида ватре на северу”, потврдио је шеф израелске дипломатије Израел Кац. „Наставићемо да се боримо против терористичке организације Хезболаха свом снагом до победе.”

Десетине хиљада Израелаца и готово 200.000 Либанаца и даље су таоци напетости која би се само увећала уколико Израел покрене копнену офанзиву, што постаје вероватније пошто су две бригаде резервиста позване да се придруже 98. пешадијској дивизији која оперише на граници према Либану.

Дешава се оно што је пре годину дана било незамисливо. Галилеја је углавном била мирна последње 23 године, али Нетанјаху упорно одбија прекид ватре у Гази који би аутоматски значио и примирје на северном фронту који су Хезболаси отворили у знак солидарности са Палестинцима у Гази. Као и на јужном фронту, израелски премијер верује да своје циљеве може да оствари искључиво силом. Његов проблем је што нема „тоталне победе” над Хамасом, као што су само теоретски изгледи о „потпуној елиминацији” Хезболаха, који је у међувремену постао снажнији и боље наоружан.

Нетанјаху је одговоран што се преосталих стотинак талаца не враћа кућама и што 60.000 Израелаца и даље живи ван својих домова на северу Израела. Једина реална опција је да премијер прихвати да су јужни и северни фронт директно повезани, као што кажу Хезболаси. То не би била лака одлука, али је једина која ви водила обарању опасне тензије на оба фронта и спречавању регионалне ескалације рата. Нетанјаху на то није спреман. На све гласније негодовање његовог највећег стратешког савезника који је доведен у ситуацију да нервозно и немо посматра како израелски премијер месецима одбацује све предлоге, планове и апеле администрације председника Џозефа Бајдена.

Нетанјаху и његови месијански министри воде главну реч.