Без опуштања до Јужне Африке

Сутра против Бугарске први и последњи пут у званичном сусрету дрес фудбалске репрезентације Србије обући ће Саво Милошевић, рекордер по броју игара у нашем националном тиму. Рођен 2. септембра 1973. године у Јањи, играо је за све млађе репрезентативне селекције, а за најбољи тим дебитовао је 23. децембра 1994. године против Бразила (0:2) у Порто Алегреу, када је у 65. минуту заменио Предрага Мијатовића. Укупно је 101 пут играо за репрезентацију СРЈ и СЦГ и постигао 35 погодака, по чему је четврти на листи голгетера. Са њим на терену „плави” су забележили 50 победа, 26 ремија и 25 пораза, уз гол-разлику 178:105. Играо је укупно 6.236 минута.

– Бољи сценарио ни сам нисам могао да напишем, јер бих вероватно негде погрешио. Радо се сећам меча у Прагу против Чешке у квалификацијама за Светско првенство 1998. Дао сам гол у последњим тренуцима, који је екипи много значио. Две утакмице бих волео да заборавим против Холандије на Европском првенству и Аргентине на Мундијалу у Немачкој – почео је причу Саво Милошевић.

Додао је да су му драги и погоци за Астон вилу у финалу Лига купа, односно последњи за Рубин, који је озваничио прву титулу клуба из Казања. Играјући за Партизан, Астон вилу, Сарагосу, Парму, Еспањол, Селту, Осасуну и Рубин освојио је три титуле првака, два купа и један Лига куп. Био је и најбољи стрелац Европског првенства 2000.

– Судбина је хтела да на почетку и крају каријере освојим титуле. Што се тиче шампионата у Белгији и Холандији остао је горак укус због пораза од домаћина. Никада нисам истицао ништа лично. Увек су у првом плану репрезентација и клуб за који играм.

Почео је у млађим категоријама носећи дрес СФРЈ, па затим СРЈ и СЦГ, а каријеру ће да заврши у националном тиму Србије.

– По томе сам вероватно јединствен у свету, као и по чињеници да нико на истој утакмици није дебитовао и опростио се од селекције. Не могу да опишем какав је осећај када се опрашта, јер га још нисам доживео. За мене је увек било лепо да играм за репрезентацију. То ми је била част и морална обавеза и сваки пут сам стицао ново позитивно искуство. Чињеница да представљаш своју државу чини те посебним и поносним. Сутрашњи меч с Бугарима има посебну тежину, јер ми је опроштајни – рекао је наш рекордер.

Лош однос са навијачима Црвене звезде на утакмицама репрезентације, прокоментарисао је на следећи начин:

– Играјући за репрезентацију никада нисам делио навијаче. У почетку је било изражено да са северне трибине вређају фудбалере Партизана и с јужне обрнуто. Временом се то смирило и остао сам само ја на удару. Не знам због чега је тако. Никада нисам ништа причао о навијачима Звезде. Претпостављам да је једини разлог моје играње у Партизану.

О томе да ли ће, с обзиром на искуство, да буде укључен у штаб репрезентације, поготово ако се она квалификује за Мундијал, казао је:

– Што се тога тиче никада нисам отишао из тима. Ту сам, спреман да помогнем без икаквих услова. Видећемо, још нисам одлучио шта ћу да радим када завршим каријеру. Имам и још понуда да играм. У сваком случају остаћу у фудбалу. Можда ћу бити и спортски новинар, као 2004. када сам помало писао.

На питање да ли има савет за садашње репрезентативце у квалификацијама за шампионат у Јужној Африци, Милошевић је рекао:

– Налазимо се у доста повољној ситуацији. Међутим, сличну смо имали и у квалификацијама за континентално такмичење у Португалији, па смо кикснули у Азербејџану. Старт јесте важан, али ми у једној утакмици „проспемо” сав труд уложен у осталима. Не сме да дође до опуштања. Момци су одлично одиграли последње две утакмице, али су оне већ историја. Сваки нови меч је и нови почетак. Радује ме да је репрезентација показала да има квалитет да се пласира на Мундијал. Надам се да ће играчи задржати мотив, жељу и концентрацију и све наредне противнике прихватати на исти начин.

Фудбалер руског Рубина истиче да нема изазов играња у Лиги шампиона, јер је у њој учествовао, и наглашава да му је фудбал љубав, игра и посао.

– Морам да будем искрен и према себи и према фудбалу. Због тога ми и јесте тешко да се опростим. Међутим, боље да одем сам, него да ме отерају.

Српски рекордер је на крају казао да не жали што није постао и најбољи стрелац репрезентације свих времена:

– Већ до 20. године сам три пута мењао снове, па бих био некоректан да за било чим жалим. Увек сам настојао да контролишем своју сујету. Легенде попут Стјепана Бобека и Драгана Џајића биће то што јесу, без обзира што сам ја у националном тиму престигао једног, или нисам другог. Слику о њима не могу да промене два-три гола.

Ђ. Смиљанић

---------------------------------------------------------------

Појединци једва чекали пораз

На питање због чега се у нашој селекцији увек нешто догоди што на великим такмичењима поремети атмосферу, Милошевић је одговорио:

– На шампионат у Немачкој 2006. смо отишли после одличних припрема. Никада, као тада, нисмо радили и били жељни успеха. Атмосфера је била одлична. Међутим, почела је да се квари доласком Душана Петковића у Аустрију, а затим је пораз у првом сусрету с Холандијом схваћен као трагедија. Као да су појединци једва чекали неуспех, па да сву кривицу свале на играче. Истина је и да је било оних који нису дрес репрезентације доживљавали и носили на прави начин. Зато морамо да се учимо на сопственим грешкама, да се оне не би понављале.

-------------------------------------------------------------

Идол Ван Бастен

Саво Милошевић је на питање ко му је идол одговорио:

– Идол ми је Марко ван Бастен. Трудио сам се да на терену личим на њега. Он је први модерни центарфор. Нажалост, таквих у данашњем фудбалу нема. Очекивао сам да Андрија Делибашић пође његовим стопама, али није. Од наших репрезентативаца Јовановић игра одлично, Лазовић је екстра таленат и надам се да неће на томе и да остане, Пантелић је веома добар, међутим, они нису класичне „деветке”.

---------------------------------------------------------------------

У Блекбурну мрља каријере

Рекордер по броју игара у националном тиму је као мрљу у каријери истакао:

– У време када су сви имали веома негативно мишљење о нама Србима, на мечу Астон виле у Блекбурну сам пљунуо у правцу навијача, који су ме вређали на националној основи. Никада им се нисам извинио због тог поступка, мада искрено ни сада нисам сигуран да је требало то да урадим.

----------------------------------------------------------------

Ергић уместо Кузмановића

Фудбалер Фиорентине Здравко Кузмановић због повреде вилице (добио јак ударац) морао је да откаже позив Радомиру Антићу, па је селектор одлучио да га замени опорављени Иван Ергић, члан Базела.

Иако није у конкуренцији за састав репрезентације за сутрашњи меч са Бугарском у Ковилово је на почетак припрема дошао и повређени Марко Пантелић, док је Младен Крстајић био прикован за кревет због грипа, па би требало данас да се прикључи селекцији. На повреду се жали и капитен националног тима Дејан Станковић.