Повезаност са српским коренима

Не могу речима да искажем узбуђење које ме је прожимало током сусрета са публиком у Требињу. Тај амбијент, заустављени тренутак, колорит, лепота Леотара... Све то сам дубоко понела у себи, посебно јер је то била прилика да се повежем са својим српским наслеђeм које свуда носим са собом. Осећала сам се почаствованом да наступам у овом јединственом граду који красе Дучићеви платани и магичне боје Требишњице.

Сопран Ксенија Кументо узбуђено је и несебично током разговора за „Политику” делила емоције, не скривајући радост и узбуђење који је носе поводом наступа на недавно завршеној шестом по реду издању фестивала „Music & More Summer Fest”, који је и овога пута окупио светску музичку елиту у Требињу. Колоратурни сопран, Американка из Њујорка, али Београђанка по мајци, а Филипинка по оцу, она већ годинама живи и ради у Немачкој, где гради успешну оперску каријеру. Млада дива најпре је наступила у амфитеатру „Црквине” у Требињу, где је извела арије из опера „Фигарова женидба” и „Слепи миш” Јохана Штрауса и „Чаробна фрула” Волфганга Амадеуса Моцарта. Вече касније представила се публици и у вили „Ластва”, да би одмах затим, на гостујућем концерту ММСФ-а, добила снажне аплаузе на Котор арт фестивалу.

– Татјана Ранковић, директорка фестивала, и ја имамо везу која сеже дубоко у наше породичне корене. Њени родитељи били су пријатељи са мојом породицом, а онда је она упознала моје родитеље. Када је као млада студенткиња похађала аудицију на чувеној школи „Џулијард”, боравила је код мојих родитеља у Њујорку. Своје пријатељство неговали су, а мој концерт у Требињу, рекло би се, само је наставак ове лепе српскo-филипинске и америчке приче. Када сам имала 17 година, дакле још пре него што сам започела своју оперску каријеру, срела сам се са овом суптилном уметницом и певала сам само за њу. Taтjaнa Ранковић је oсетила мој уметнички потенцијал и подстакла ме да се пријавим на аудицију за музичку академију. Мислим да је то била добра и права одлука – каже Ксенија Кументо, која гради лепу интернационалну каријеру и додаје:

– Иако сам одрасла у Америци, одувек сам осећала повезаност са својим српским и филипинским коренима који су ме обликовали у особу која јесам. Сваки пут када бих посетила Србију, увек сам се осећала као да сам свој на своме: добродошло и збринуто. Моји баба и деда су ме учили српски језик, тако да сам упозната са овим речником, али га, нажалост, само мало говорим. Да су још увек међу нама, сигурна сам да би били веома срећни што сам у контакту са својим српским коренима.

Ксенија Кументо дипломирала је на Музичкој школи Крејн у Њујорку 2016. године. У то време била је финалиста такмичења класичних певача и наступила је са хором Крејна у Карнеги холу као солиста у Брукнеровом „Псалму 150” и „Серенада музици” Ралфа Вон Вилијамса. Магистрирала је на Универзитету уметности у Берлину у фебруару 2020. Тамо је певала насловну улогу Анђела у универзитетској продукцији дела „Анђели у Америци” Петера Етвеша. У лето 2017. освојила је трећу награду и награду публике на такмичењу „Гранди вочи” у Салцбургу... О томе колико је захтевно изградити каријеру колоратурног сопрана, односно шта је определило да одабере овај уметнички, музички израз наша саговорница каже:

– То је такмичарска област и постоји много различитих начина да се направи каријера у опери. Срећна сам што имам континуитет у раду, инспиративне наступе који су ми пружили могућности да изградим своју каријеру. Надам се да ћу то наставити. Музика је одувек била велики део мог живота и већина мојих најсрећнијих успомена је везана за наступе. Волим оно што радим и не могу да замислим да се огледам у нечему другом.

Од августа 2022. године Ксенија Кументо је члан ансамбла театра Кил у Килу, где је певала улоге као што су Мизета у опери „Боеми”, Краљица ноћи у „Чаробној фрули”, Нанета у „Фалстафу”... На питање шта је подстакло да за ново место живљења одабере Немачку, Ксенија Кументо одговара:

– Долазак из веома мешовите америчке средине подстакао је моје интересовање за друге културе. Док сам студирала занимали су ме композитори Шуберт, Шуман, Штраус и мислим да ме је подсвесно то вукло ка Немачкој. Када сам завршила школовање у Њујорку, отишла сам у Немачку на кратки предах. Упознала сам тамо бројне колеге певаче, попут мене, који су такође покушавали да започну своју каријеру. Тако сам и одлучила да останем и студирам на Универзитету уметности у Берлину како бих могла да научим више и унапредим своје вештине. После тога, две године сам радила у оперском студију у Детмолду, а затим добила посао колоратурног сопрана у Килу, где сам део ансамбла последње две године.

У надолазећој сезони Ксенија Кументо поново ће се огледати у улози Марије у делу „Прича са западне стране” Леонарда Бернштајна, а дебитоваће у ролама Софије у комаду „Каваљер са ружом” и Адел у опери „Слепи миш” Рихарда Штрауса, односно Норине у Доницетијевој опери „Дон Пасквале”.