Обама бира, Хилари чека

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 17. новембра – Политичка кладионица овде ради пуном паром. Типује се, а рекло би се да су у игри и значајни улози, на то ко ће бити у будућој владајућој гарнитури.

Ушавши у историју као први црнац изабран за председника САД, Барак Обама наставља, наиме, да изазива узбуђења и као селектор – своје репрезентације, која се наговештава као „врло оригинална”. Као комбинација његових ближњих из Чикага и припадника некадашње администрације Била Клинтона.

Највише је приче око бивше „прве даме” и доскорашње Обамине страначке ривалке за председничку номинацију Хилари Клинтон.

Увелико су у оптицају нагађања, поготову после њеног прошлонедељног састанка са Обамом у Чикагу, да би он могао да је предложи за шефицу дипломатије. Тако би постала трећа по реду жена на тој позицији (после Мадлен Олбрајт, у мандату Била Клинтона, и садашње министарке спољних послова Кондолизе Рајс). Али, новоизабрани председник се, такође у Чикагу, састао и с гувернером Њу Мексика Билом Ричардсоном, а као могући кандидати за преузимање кормила у Стејт департменту, помињу се и масачусетски сенатор Џон Кери, бивши сенатор Сен Нан, па и њихов републикански колега и противник Чак Хејгел.

Конкурентност повећава, ако не неизвесност, а оно сигурно – заинтересованост. Тај набој је синоћ у интервјуу Си-Би-Есу, Обама – одржао.

На питање – да ли је Хилари на ужој листи кандидата за његов кабинет, одговорио је комплиментима без изјашњавања. Похвалио ју је као „једну од најмисаонијих функционера” од које очекује „савете”. Али – да „ништа више не жели да каже”.

Ове недеље му је најпречи кадровски задатак, рекао је, да одреди тим за националну безбедност, зато што пренос власти, који је у току, терористи могу да искористе за нове нападе. Али, у јавности превладавају расправе о – шансама Хилари да, са позиције њујоршког сенатора, пређе на „најатрактивније место”, испод врхунског, у извршној власти.

Њени изгледи се повезују с „потребом да се задовољи осамнаестомилионско гласачко тело које ју је подржало у страначком надметању” и тако очува партијско јединство. Не мисле сви тако, напротив.

Било би поприлично разочарање за Обамине присталице ако он изневери обећање да ће Америку извући из 28 година Бушових и Клинтонових рокада у врху (или при њему – Буш Старији је осам година био потпредседник Роналда Регана пре него што је преузео кормило Беле куће које је после четири лета препустио осмогодишњој владавини Била Клинтона, са кога је оно, у истом трајању, прешло у руке БушаМлађег). То констатује колумнисткиња „Њујорк тајмса” Морин Дауд, сугеришући да би било реалније да се с „бушизмом” оконча и „клинтонизам”.

Она подсећа и да је Бил Клинтон поручивао да ће, ако Обама победи Хилари, то бити „најгоре оцрњивање државне службе”. Па се пита: није ли на делу опаска једног хроничара „да се за време изборне кампање задају ударци непријатељима, а у преносу власти – пријатељима”.

Обама је лично синоћ потврдио да му се свидео приступ Абрахама Линколна (председника 1861-65) који је за сараднике одабрао и неистомишљенике. Најавио је и да је спреман да у свој демократски кабинет уврсти и републиканце (претпоставља се да би на челу Пентагона задржао Роберта Гејтса, а у Чикагу се састао с Мекејном).

У међувремену, хроничари указују да би евентуалном новом успону Клинтонових, важна препрека могли да буду – они сами. Бил је, наиме, толико разгранао послове по свету да би то могло да се испостави као сукоб интереса, уколико Хилари постане шефица дипломатије.

На страначким изборима је Обама поразио фаворизоване „клинтонисте”, али остаје питање – какав ће му даље бити однос према Клинтоновима. То што узима махом кадрове бивше демократске администрације – међу којима и појединце који су доприносили одбрани Била Клинтона приликом парламентарног суђења због познате „сексуалне афере Моника” – добрим делом је израз његове потребе да к себи привуче кадрове који имају искуство, у чему он лично прилично оскудева.

Потребе су, међутим, двосмерне. Они који су њему потребни, сматрају да је потребно и да он задовољи њихове амбиције.

С обзиром на убедљиве изборне победе, не види се неодољив разлог да Обама попушта икоме. А један од политичких ветерана му је, у том смислу, поручио да „на високу функцију не поставља никога кога не би могао да смени”. Па Обама – док Хилари чека – наставља да вага и пробира…