Немци праве – Харвард

Специјално за Политику
Берлин, октобра – Немци немају Јел, Принстон, Харвард, Сорбону, Оксфрод или Кембриџ, али су коначно решени да створе тако звучна имена – у државној режији.
Проглашено је девет универзитета – три пре годину дана, шест управо сада – који чине немачку елиту: Технички универзитет и Лудвиг Максимилијан универзитет(оба) из Минхена, Универзитет Карлсруе, Хајделберг, Констанца, Фрајбург, Гетинген, Слободни универзитет Берлин и Ахен (Рајнско-вестфалска висока шкоа). У њих ће у наредних годину дана бити "убризгано" (готово) две милијарде евра, за стимулацију научног подмлатка и врхунски истраживачки рад.

Ту управо почиње, али се ту и завршава, улога државе, која је била искључена из било каквог уплива на избор елите. Обавио је то, како се посебно наглашава, независни интернационални жири који су чиниле научници неспорног угледа и формата. И то се овде проглашава за "историјски подухват" и радикалан раскид са политичким критеријумима који су правили уравниловку. Да се остало при томе, примећује цинично један овдашњи коментатор, имали бисмо шеснаест елитних универзитета: толико, наиме, Немачка има покрајина.

Избор елите није само раскинуо са пропорционалним системом. Исцртао је и радикалну националну "научну географију" и показао драстичну премоћ југа над севером: од девет елитних универзитета, шест се налази на југу земље, у Баварској и Баден Виртембергу
Реч је, иначе, о привредно и технолошки најразвијенијим немачким покрајинама, чији политички прваци сада ликују: на време су, кажу, схватили далекосежност инвестирања у – знање. У том грабљењу звездане прашине и славе, политичари су, бар за тренутак, пренебрегли једну "ситницу": ове две покрајине су завичај најјачих немачких концерна, чија је јака упућеност на истраживачки рад била подстицајна, и добродошла, високим школама у "комшилуку".

О овом "пионирском подухвату" говори се готово еуфорично. Појачаној температури допринела је и вест да су два немачка научника добила овога пута Нобелову награду у областима у којима су Немци некада доминирали. Треба кренути храбро к звездама, и наизглед у немогуће, како бисмо схватили колико смо вредни, покушава додатном дозом оптимизма коментатор у "Велт ам зонтагу" да окуражи оне који упозоравају да су најбољи немачки универзитети још далеко иза елитних америчких универзитета.
Ништа, међутим, не успева тако као успех. Председник Техничког универзитета из Минхена, који је први стекао, прошле године, ово признање, говори о "великом препороду": повећао се осетно прилив даровитих студената (прошле године Универзитет је уписао 5.400 бруцоша, ове 6.550), у Баварску се вратило девет угледних професора који су досад "странствовали", порасло је интересовање у иностранству за студије на овом универзитету и кренуле су велике инвестиције у истраживања у области астрофизике и нанотехнологије.
Међу шест нових у елитном друштву су један од најмлађих немачких универзитета, онај у Констанцу (основан "тек" 1965, са свега 10.000 студената) и најстарији, и најчувенији немачки универзитет, Хајделберг: основан је заиста далеке 1386. године, са неколико факултета на којима су се изучавале теологија, право и медицина.
Из трке за улазак у ово ексклузивно друштво, у последњи час, испао је универзитет такође звучног имена, Хуболтов универзитет из Берлина. Немачка престоница, са статусом покрајине, има, међутим, свог представника у научној "лиги шампиона": квалификовао се Слободни универзитет Берлин, створен 1948, уз помоћ САД, као "симбол америчко-немачког пријатељства", и помирења, на којем у овом часу студира 34.000 студената.