Рецесија ипак прети

Уверавања премијера Мирка Цветковића да нас догодине свеопшта светска економска криза неће теже погодити, понајмање као почетком прошле деценије, добро дођу за бодрење пољуљаног духа наших привредника. Први министар, не само због професије којом се до јуче бавио и стеченог научног звања, вероватно има ваљане процене и показатеље на основу којих извлачи закључак по коме „ће доћи до привременог успоравања раста привреде” у 2009. Колико, докле ће трајати, како га предупредити… Одговора на те и друге недоумице, за сада, нема. Отуда и питање – има ли слабости у премијеровој храбрости?

Судећи по изјавама многих иностраних, али и домаћих економиста, а нарочито по закључцима са прекјучерашњег самита лидера Групе 20 најјачих земаља у свету, које чине 85 одсто глобалне економије, бојазан од последица све оштрије рецесија није мала. Већина не може чак ни да наслути њене размере.

Америка је већ месецима у рецесији од непуна два процента. Јапан је јуче прогласио застој у привреди. Уједињена Европа гордо посрће, али и њој се исто смеши. У најбољем случају – стагнација. Према писању лондонског „Индипендента”, светло на крају тунела ускоро би се могло назрети ако у будућим месецима развој повуку Кина, Индија и Бразил.

Шта ми у том друштву великих можемо да очекујемо?

У Србији већ месецима јењава индустријска производња. Биће добро ако крај године дочека с растом од око три процента. Проблем је, како упозорава уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” Стојан Стаменковић, што нам малаксава производња у последња три традиционално најјача месеца. Падају извозне поруџбине и то код грана које највише носе извоз – црна и обојена металургија, пољопривредно-прехрамбена индустрија, хемија… И цене које постижемо ухватила је „падавица”. Цена тоне бакра на Лондонској берзи пала је са непуних девет, на 3.600 долара за свега неколико месеци.

Бруто домаћи производ, чији лавовски део стварају финансијске и друге услуге, које не извозимо, а много мање доприносе индустрија и аграр, пада из тромесечја у тромесечје. Са 8,4 почетком године на испод три процента крајем 2008. Зато се и у све планове за 2009. ушло са једва 3,5 одсто раста БДП-а.

Уз све то, Србија је земља у транзицији, опхрвана многим национално-политичким проблемима, али и неизвесношћу у погледу даљег развоја без сопствене акумулације. Вишенедељна расправа о судбини обећаних 10 одсто повишице пензионерима само је доказ више да се наше економске власти и даље радије баве прерасподелом скромног националног колача него подстицајима страних директних инвестиција, без чијих три до четири милијарде долара годишње стајемо и доводимо у питање уредно измиривање обавеза и „пеглање” платнобилансних рупа.

Добро је што смо се са ММФ-ом некако нагодили око аранжмана и оквирног кредита од око 520 милиона долара, али суштина ствари остаје у нашем дворишту, сматра сарадник МАТ-а др Миладин Ковачевић. Премијер Цветковић, с правом, у први план истиче штедњу на сваком кораку, али не и када је буџет у питању. Свеједно како га крстио – као „стабилизационо развојни”. Као да је једно и друго могуће у исто време. Обећао је премијер и мању репрезентацију, као пример другима и да дефицит државне касе неће бити већи од 1,5 одсто БДП-а.

На све то др Мирослав Здравковић, сарадник МАТ-а и суорганизатор сајта ekonomija.оrg, сумњичаво врти главом и доказује да ће, уз сезонски пад прво тромесечје у Србији бити у знаку – рецесије. Дај боже, каже, да се преваримо. Боље по државу.

Да ли ће и коме још бити боље, када све већи број предузећа отпушта раднике правдајући то последицама светске кризе, остаје да се види. Птице злослутнице нико не воли, али ни уверавања да нам се ништа рђаво у економији 2009. неће догодити нису од велике користи. Не покрећу најкреативнији део друштва, а понајмање владу и парламент који би у наредна 44 дана, до краја ове године, требало да усвоје 43 ургентна прописа, па и неке који би нас убрзано водили ка Европи. А за такву неефикасност не може нам бити крива рецесија или зла воља челника ЕУ.

-----------------------------------------------------------

Моћ лидера у рецесији

(/slika2)У јеку смо светске рецесије из које свако тражи решење, а ако пажљиво погледамо, светски лидери се обраћају појединцу. Одњега траже разумевање, поверење и подршку. Јер, велике кризе доносе драматичне промене у којима појединац остаје једина стабилна јединка на кога се може рачунати. У тојпрерасподелифинансијске снаге, богатства, одлучивања, а пре свега знања и људских ресурса, многи се осећају као беспомоћни пиони на шаховској табли. Суштина, међутим, није у томе. Искуства из транзиције, која по много чему подсећа на садашњу кризу, потврђују да су успели само они који су имали храбрости за правовремене акције, каже за наш лист, Драган Савић, стручњак у области кризних комуникација, додајући да већина људи, нажалост, то време проводи у страху, пасивности,са осећањем да су пиони.

Трећи по реду скуп наших и иностраних менаџера „ПР вик 2008”, од 24. до 28. новембра у Београду, бави се темом „Лидерство у рецесији”. Одиста, шта појединац може да учини у таквом тешком времену када економија тоне, а све вредности се доводе у питање?

– Најважнији задатак лидера у рецесији је изградња и одржавање поверења, а знање и понашање одредиће му будућу улогу у повећањуили смањењу компаративних предности организације на чијем се челу налази. Рецесија убрзано мења правила на тржишту. Долази до значајних померања на релацијама акционар-менаџер-запослени-инвеститори-клијенти-медији-држава. Због тога поверење представља окосницу будућих односа, јер пословни модели који су годинама важили за беспрекорне, данас не функционишу – каже Савић.

На питање, каква је корист од „ПР вика” занашу, али и привреду у региону,Савић истиче да „ПР вик” и тема „Лидерство у рецесији” добијају на значају када се има у виду све краћи радни век директора компанија. Донедавно су се многи задржавали петнаестак година на руководећим функцијама, а сада једва пет. У све већем броју три године је „плафон”. Шта то значи? Да ће у наредних пет година бар половина директора већих фирми бити замењено.

– Долазе нови људи који уживају поверење и имају развијену свест о доживотном учењу, са новим погледима и са виђењима менаџмента и вођења – упозорава Савић.

Менаџери из региона имају јединствену прилику да чују експерте који се баве лидерством у рецесији и тако стечено знање већ сутра примене у својој организацији. „ПР вик” је згодно местода се разговара о различитим искуствима, јер ће о лидерству говорити консултанти, професори, председници и потпредседници мултинационалних компанија, али и менаџери из компанија попут Мајкрософта, Циска, Метроа.