У дигиталном простору све остаје заувек

Друштвене мреже су саставни део скоро свачијег живота, али они који их користе немају одговарајуће информације о потенцијалним опасностима и злоупотребама. – Најважнији је опрез. Прво треба да знамо које су наше могућности и ограничења када је реч о техничкој заштити на друштвеним мрежама и приликом коришћења савремених технологија. То је по мени задатак три велика друштвена система. Један је систем просвете, други телекомуникација и трећи је полиција – истиче за „Политику” психолог Биљана Лајовић.

Ти системи, како напомиње, се срећу са последицама и они на најбољи начин могу да уоче места где се налазе „замке”.

„Образовни систем је у прилици да највише ради на превенцији јер су скоро сва деца једне државе обухваћена образовањем, а и запослени и родитељи су у непосредном контакту због деце”, објашњава наша саговорница која је била дугогодишњи радник у Министарству просвете и учествовала је у изради првог приручника о дигиталном насиљу.

Напомиње да децу, као и одрасле, треба учити да на друштвеним мрежама не раде оно што не би радили у реалном животу.

– Да ли бисте неком у реалном животу кога не знате а приђе вам рекли све о себи – име, презиме, где живите, ко су вам родитељи, шта волите, а шта не?! Наравно да не. А зашто онда те податке остављати на друштвеним мрежама? Примера ради, треба водити рачуна да на друштвене мреже не постављамо податке када идемо на годишњи одмор, јер велики број лопова пљачка станове управо на основу тих података. Не би требало постављати фотографије са плаже. Сећам се примера када су откривена два малолетна дечака из Хрватске која су са свих различитих профила скупљала фотографије девојчица са плаже у купаћим костима. Испод тих фотографија „качили” су текстове непримереног, увредљивог садржаја. То је случајно откривено, а полиција их је пронашла преко ај-пи адресе. Утврђено је да су се они „шалили”, али су тим својим гестом многима загорчали живот – каже Лајовићева и напомиње да то говори о незрелости деце која уопште нису схватила какве то последице има.

Када је реч о малолетним особама, ту се појављује и додатни проблем – родитељи који деци чине медвеђу услугу.

– Већина друштвених мрежа, да бисте се на њих пријавили, поставља старосне границе, углавном на 13 година, јер да бисте уопште могли да приступите некој друштвеној мрежи ви морате да оставите своје податке. А родитељи да би се приближили деци чине огромну грешку и помажу им да приступе некој од тих мрежа тако што ће слагати колико имају година. На тај начин одобравају лаж када им користи и томе ненамерно уче децу. С друге стране, омогућавају им да уђу у свет који на основу животног искуства довољно не познају и који носи бројне опасности – објашњава Лајовићева.

Она истиче да је највећи проблем то што већина корисника интернета не зна да све што ураде на друштвеним мрежама остаје негде забележено.

– Може да се избрише са једног, другог, трећег места али на крају увек остаје негде сачувано и то је оно о чему се мора водити рачуна. Примера ради, неко стави неку вашу фотографију која је непримерена и ви од власника друштвене мреже тражите да је уклони. Али је у међувремену неко преузме, подели („шерује”) и она стигне ко зна где и остане заувек у „интернет простору” – упозорава Лајовићева.