Улица војводе Степе тесна за саобраћај

Београдска Улица војводе Степе простире се по вододелници, од Ауто-команде до врха брда Торлак, у дужини од око седам километара. Ова саобраћајница је кичма насеља Вождовац. Зато је пре неколико година и реконструисана деоница дужине три километра од Ауто-команде до Трошарине, односно Црнотравске улице. Притом су трамвајске шине премештене у средину улице и може се рећи да је тај део посла добро урађен. Ширина фронта од зграда дозвољавала је да се уради још по једна саобраћајна трака за оба смера – и ништа више. Тротоари су и данас широки од метра, што је најчешће, па до највише два–три метра. Међутим, као да их и нема, јер су на њима паркирана возила. На реконструисаној деоници има осам стајалишта за трамваје и аутобусе, који се крећу трамвајским шинама. На деоници има 11 семафоризованих раскрсница и 23 обележена пешачка прелаза. Саобраћајне траке за возила „стидљиво” се провлаче између трамвајских стајалишта и возила паркираних на тротоару. Чак је смешна и ширина ових трака.

Све ово што сам описао – како изгледа Улица војводе Степе – указује на опасности у вожњи за возаче и пешаке, који се често крећу и коловозом. Прошлост је показала да се у овој улици догађају саобраћајне незгоде. Недавно сам на телевизији видео да се једно возило испревртало после ударања другог возила, при чему је једна особа страдала.

Стално ми је на уму чињеница да се у Војводе Степе налази и Саобраћајни факултет. Стање главне вождовачке улице изгледа нису видели професори овог факултета који свакодневно туда пролазе. У недавној ТВ емисији, на питање како да се реши проблем у Улици војводе Степе, један професор је рекао да треба порушити зграде и проширити улицу.

Ја сам се осмелио да предложим како да се смање муке у овој улици зато што сам пуних 50 година градио, надзирао и предлагао решења за безбедан саобраћај на српским путевима. Почео само од макадамских путева у зајечарском крају, па преко првог ауто-пута, од Београда до Ниша, обишао целу Србију.

Мој предлог за смањење тескобе у поменутој вождовачкој улици и повећање безбедности свих који туда пролазе је следећи:

Прво, на реконструисаној деоници треба укинути смер кретања возила од Трошарине до Ауто-команде. На тај начин возила би се од Ауто-команде кретала кроз Степину улицу у две колоне, у једном смеру. Тада би се брже празнио кружни ток Ауто-команда, а смањило би се и његово пуњење возилима с Вождовца. Сва возила у Црнотравској улици, када виде да се не може у Војводе Степе, имају одличне улице лево, ка ВМА, Дедињу, Улици кнеза Милоша или ка Мосту на Ади, док их десно улице воде ка Кумодрашкој, паралелној са Степином, или ка ауто-путу. На Степину улицу с једне и друге стране наслања се 29 саобраћајница и њих не треба дирати.

Друго, треба уклонити све семафоре са 11 раскрсница. Сада се, кад је на семафору црвено, стварају колоне, док на зелено возила убрзавају како би брже прошла.

Треће, не би требало више дозвољавати паркирање возила на тесним тротоарима.

Наведене измене донеле би позитивну промену кружном току код Ауто-команде, који је с кружним током на Славији најзапетљанији за саобраћај, кад све стане или се креће ко како уграби. Најефикаснији је саобраћај на кружном току код општине Нови Београд. То је зато што је тамо избалансирана оптерећеност сва четири тока, односно број возила на њима је приближно исти.

На новоизграђеном кружном току на крају Бранковог моста, код Ушћа, виђени су саобраћајци како регулишу саобраћај јер је дошло до застоја. Разлог за застој је неравномерност на прилазима. Наиме, на прилазу с моста ка Новом Београду има више од 70 одсто возила, а на правцима од Старог моста и с десне стране мање од 30 процената возила. Око овог кружног тока су и неке независне саобраћајнице с путоказима, па и то може утицати на пропусну моћ.

У Србији је последњих година изграђено више стотина кружних токова, док за неке кажу да нису ни били потребни. На њима нема застоја, али и на њима има незгода.

Љубиша Станојевић,
дипл. грађ. инж., Београд