Ulica vojvode Stepe tesna za saobraćaj

Beogradska Ulica vojvode Stepe prostire se po vododelnici, od Auto-komande do vrha brda Torlak, u dužini od oko sedam kilometara. Ova saobraćajnica je kičma naselja Voždovac. Zato je pre nekoliko godina i rekonstruisana deonica dužine tri kilometra od Auto-komande do Trošarine, odnosno Crnotravske ulice. Pritom su tramvajske šine premeštene u sredinu ulice i može se reći da je taj deo posla dobro urađen. Širina fronta od zgrada dozvoljavala je da se uradi još po jedna saobraćajna traka za oba smera – i ništa više. Trotoari su i danas široki od metra, što je najčešće, pa do najviše dva–tri metra. Međutim, kao da ih i nema, jer su na njima parkirana vozila. Na rekonstruisanoj deonici ima osam stajališta za tramvaje i autobuse, koji se kreću tramvajskim šinama. Na deonici ima 11 semaforizovanih raskrsnica i 23 obeležena pešačka prelaza. Saobraćajne trake za vozila „stidljivo” se provlače između tramvajskih stajališta i vozila parkiranih na trotoaru. Čak je smešna i širina ovih traka.

Sve ovo što sam opisao – kako izgleda Ulica vojvode Stepe – ukazuje na opasnosti u vožnji za vozače i pešake, koji se često kreću i kolovozom. Prošlost je pokazala da se u ovoj ulici događaju saobraćajne nezgode. Nedavno sam na televiziji video da se jedno vozilo isprevrtalo posle udaranja drugog vozila, pri čemu je jedna osoba stradala.

Stalno mi je na umu činjenica da se u Vojvode Stepe nalazi i Saobraćajni fakultet. Stanje glavne voždovačke ulice izgleda nisu videli profesori ovog fakulteta koji svakodnevno tuda prolaze. U nedavnoj TV emisiji, na pitanje kako da se reši problem u Ulici vojvode Stepe, jedan profesor je rekao da treba porušiti zgrade i proširiti ulicu.

Ja sam se osmelio da predložim kako da se smanje muke u ovoj ulici zato što sam punih 50 godina gradio, nadzirao i predlagao rešenja za bezbedan saobraćaj na srpskim putevima. Počeo samo od makadamskih puteva u zaječarskom kraju, pa preko prvog auto-puta, od Beograda do Niša, obišao celu Srbiju.

Moj predlog za smanjenje teskobe u pomenutoj voždovačkoj ulici i povećanje bezbednosti svih koji tuda prolaze je sledeći:

Prvo, na rekonstruisanoj deonici treba ukinuti smer kretanja vozila od Trošarine do Auto-komande. Na taj način vozila bi se od Auto-komande kretala kroz Stepinu ulicu u dve kolone, u jednom smeru. Tada bi se brže praznio kružni tok Auto-komanda, a smanjilo bi se i njegovo punjenje vozilima s Voždovca. Sva vozila u Crnotravskoj ulici, kada vide da se ne može u Vojvode Stepe, imaju odlične ulice levo, ka VMA, Dedinju, Ulici kneza Miloša ili ka Mostu na Adi, dok ih desno ulice vode ka Kumodraškoj, paralelnoj sa Stepinom, ili ka auto-putu. Na Stepinu ulicu s jedne i druge strane naslanja se 29 saobraćajnica i njih ne treba dirati.

Drugo, treba ukloniti sve semafore sa 11 raskrsnica. Sada se, kad je na semaforu crveno, stvaraju kolone, dok na zeleno vozila ubrzavaju kako bi brže prošla.

Treće, ne bi trebalo više dozvoljavati parkiranje vozila na tesnim trotoarima.

Navedene izmene donele bi pozitivnu promenu kružnom toku kod Auto-komande, koji je s kružnim tokom na Slaviji najzapetljaniji za saobraćaj, kad sve stane ili se kreće ko kako ugrabi. Najefikasniji je saobraćaj na kružnom toku kod opštine Novi Beograd. To je zato što je tamo izbalansirana opterećenost sva četiri toka, odnosno broj vozila na njima je približno isti.

Na novoizgrađenom kružnom toku na kraju Brankovog mosta, kod Ušća, viđeni su saobraćajci kako regulišu saobraćaj jer je došlo do zastoja. Razlog za zastoj je neravnomernost na prilazima. Naime, na prilazu s mosta ka Novom Beogradu ima više od 70 odsto vozila, a na pravcima od Starog mosta i s desne strane manje od 30 procenata vozila. Oko ovog kružnog toka su i neke nezavisne saobraćajnice s putokazima, pa i to može uticati na propusnu moć.

U Srbiji je poslednjih godina izgrađeno više stotina kružnih tokova, dok za neke kažu da nisu ni bili potrebni. Na njima nema zastoja, ali i na njima ima nezgoda.

Ljubiša Stanojević,
dipl. građ. inž., Beograd