Да ли ће бити радних субота за ђаке

Да ли ће школе морати да надокнаде часове жртвоване због масовног штрајка просветних радника обуставом рада и да ли ће ђаци ићи суботом у школу због (не)оправданих изостанака с наставе – 16. септембра и 2. октобра – питање је које се наметнуло и у просветним и у родитељским круговима након протеста на којима су хиљаде учитеља, наставника, професора уместо у учионицама одржали часове на улицама Београда.

– Одмах после протеста је то питање дошло на ред. И пре ове последње обуставе наставе 2. октобра у једној београдској гимназији директор је тражио да се надокнаде часови од 16. септембра, када је такође обустављена настава. Поставио је на таблу да свако од наставника направи ритам надокнаде часова. Према нашим информацијама у београдским гимназијама он је једини који је то тражио. Али на ширем нивоу, укључујући и остале основне и средње школе у престоници као и широм Србије, сигурно није једини. Уосталом, и репрезентативни синдикати су се тим поводом већ оглашавали позивом да се од наставника не тражи да праве планове надокнаде – појашњава за „Политику” Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Став гимназијских професора, чланова ове синдикалне организације, каже Марков, јесте да се часови не надокнађују док траје штрајк, али је отворено питање шта после штрајка. Посреди су једнодневне обуставе рада, не штрајк као процес који није окончан у школама.

– Треба имати у виду да, ако формално-правно гледамо, штрајк и не постоји у овом тренутку. Ово су биле две обуставе које нису у складу са законом. Штрајк у правој форми није проглашен и очекујем да ће кренути притисак да се часови надокнаде. Због тога смо одмах након протеста отворили ту тему и наш је став да нећемо надокнађивати ове дане по цену да нам се за то одбије од плате, јер лакше је живети без две дневнице него дозволити да будемо понижени и на тај начин. Какав је то штрајк обуставом наставе ако се после надокнађује настава? Тиме би се протест потпуно обесмислио. Сваки штрајк носи своје жртве и ако се одлучимо на штрајк, морамо бити свесни шта може да се деси – каже Марков.

Будући да је просвета делатност од јавног интереса, потпуна обустава рада као вид исказивања незадовољства је протест ван законских оквира, или како то Закон о штрајку дефинише, „повреда радне дужности за коју се може изрећи мера престанка радног односа”.

– Закон о штрајку је ригидан, а у овој ситуацији, када просвети недостају наставници а млади се не опредељују за наставничке факултете, нека надлежни отпусте целе колективе школа које су протестовале обуставом наставе. Шта рећи? У том случају морали би да отпусте професоре у 14 београдских гимназија, укључујући и Математичку. Ако имају неког да дође нов и кадар да предаје у, рецимо, Математичкој гимназији, ето добре прилике да се запосли у елитној школи. А ако баш терамо мак на конац, за оне који организују незаконит штрајк предвиђене су и кривичне пријаве па би из штрајкачког одбора у репрезентативним синдикатима требало да се замисле – ироничан је Марков.

Не очекује да ће због обуставе наставе иједан наставник добити отказ, а одлуком да не надокнађују наставу, како каже, просветни радници чувају свој образ. Да ли ће испунити штрајкачке захтеве, у овом тренутку прилично је неизвесно, али најмање што могу да ураде јесте да буду часни и ако су обуставили наставу да часно сносе последице те одлуке, сматра председник ФБГ-а.

Да ли су школе у којима није било наставе због штрајка у обавези да надокнаде часове и да ли ће и које санкције сносити запослени који су учествовали у незаконитом штрајку обуставом рада, „Политика” је питала надлежне у Министарству просвете. Нису одговорили.

– Мислим да Министарство просвете, иако верујем да хоће, не би требало да инсистира на надокнади наставе, из простог разлога што наставници имају и ту могућност да се позову на Посебан колективни уговор и да добију слободан дан за синдикалне активности, и то важи за све не само за чланове синдиката. Такође, постоји и могућност одступања до пет одсто у односу на планом и програмом предвиђено градиво у току школске године. Уз чињеницу да очигледно не постоји спремност да се изађе у сусрет захтевима просветних радника, најмање што би ресорно министарство могло, конкретно министарка просвете, која је надлежна да донесе ту одлуку, јесте да не тражи да се надокнаде часови изгубљени због протеста. До сада је наша министарка више иступала као представник власти, а не као неко ко заступа интересе наставника. Ево прилике да направи минимални уступак у интересу наставника. Родитељи свакако не треба да брину да ли ће бити радних субота, јер и школе које се одлуче да надокнаде часове, ако се одлуче, то ће урадити додатном или онлајн наставом. Ми наставници можда нисмо довољно креативни да осмислимо како да штрајк успе, али да надоместимо пропуштено градиво у томе смо мајстори – закључује Марков.