Da li će biti radnih subota za đake

Da li će škole morati da nadoknade časove žrtvovane zbog masovnog štrajka prosvetnih radnika obustavom rada i da li će đaci ići subotom u školu zbog (ne)opravdanih izostanaka s nastave – 16. septembra i 2. oktobra – pitanje je koje se nametnulo i u prosvetnim i u roditeljskim krugovima nakon protesta na kojima su hiljade učitelja, nastavnika, profesora umesto u učionicama održali časove na ulicama Beograda.

– Odmah posle protesta je to pitanje došlo na red. I pre ove poslednje obustave nastave 2. oktobra u jednoj beogradskoj gimnaziji direktor je tražio da se nadoknade časovi od 16. septembra, kada je takođe obustavljena nastava. Postavio je na tablu da svako od nastavnika napravi ritam nadoknade časova. Prema našim informacijama u beogradskim gimnazijama on je jedini koji je to tražio. Ali na širem nivou, uključujući i ostale osnovne i srednje škole u prestonici kao i širom Srbije, sigurno nije jedini. Uostalom, i reprezentativni sindikati su se tim povodom već oglašavali pozivom da se od nastavnika ne traži da prave planove nadoknade – pojašnjava za „Politiku” Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Stav gimnazijskih profesora, članova ove sindikalne organizacije, kaže Markov, jeste da se časovi ne nadoknađuju dok traje štrajk, ali je otvoreno pitanje šta posle štrajka. Posredi su jednodnevne obustave rada, ne štrajk kao proces koji nije okončan u školama.

– Treba imati u vidu da, ako formalno-pravno gledamo, štrajk i ne postoji u ovom trenutku. Ovo su bile dve obustave koje nisu u skladu sa zakonom. Štrajk u pravoj formi nije proglašen i očekujem da će krenuti pritisak da se časovi nadoknade. Zbog toga smo odmah nakon protesta otvorili tu temu i naš je stav da nećemo nadoknađivati ove dane po cenu da nam se za to odbije od plate, jer lakše je živeti bez dve dnevnice nego dozvoliti da budemo poniženi i na taj način. Kakav je to štrajk obustavom nastave ako se posle nadoknađuje nastava? Time bi se protest potpuno obesmislio. Svaki štrajk nosi svoje žrtve i ako se odlučimo na štrajk, moramo biti svesni šta može da se desi – kaže Markov.

Budući da je prosveta delatnost od javnog interesa, potpuna obustava rada kao vid iskazivanja nezadovoljstva je protest van zakonskih okvira, ili kako to Zakon o štrajku definiše, „povreda radne dužnosti za koju se može izreći mera prestanka radnog odnosa”.

– Zakon o štrajku je rigidan, a u ovoj situaciji, kada prosveti nedostaju nastavnici a mladi se ne opredeljuju za nastavničke fakultete, neka nadležni otpuste cele kolektive škola koje su protestovale obustavom nastave. Šta reći? U tom slučaju morali bi da otpuste profesore u 14 beogradskih gimnazija, uključujući i Matematičku. Ako imaju nekog da dođe nov i kadar da predaje u, recimo, Matematičkoj gimnaziji, eto dobre prilike da se zaposli u elitnoj školi. A ako baš teramo mak na konac, za one koji organizuju nezakonit štrajk predviđene su i krivične prijave pa bi iz štrajkačkog odbora u reprezentativnim sindikatima trebalo da se zamisle – ironičan je Markov.

Ne očekuje da će zbog obustave nastave ijedan nastavnik dobiti otkaz, a odlukom da ne nadoknađuju nastavu, kako kaže, prosvetni radnici čuvaju svoj obraz. Da li će ispuniti štrajkačke zahteve, u ovom trenutku prilično je neizvesno, ali najmanje što mogu da urade jeste da budu časni i ako su obustavili nastavu da časno snose posledice te odluke, smatra predsednik FBG-a.

Da li su škole u kojima nije bilo nastave zbog štrajka u obavezi da nadoknade časove i da li će i koje sankcije snositi zaposleni koji su učestvovali u nezakonitom štrajku obustavom rada, „Politika” je pitala nadležne u Ministarstvu prosvete. Nisu odgovorili.

– Mislim da Ministarstvo prosvete, iako verujem da hoće, ne bi trebalo da insistira na nadoknadi nastave, iz prostog razloga što nastavnici imaju i tu mogućnost da se pozovu na Poseban kolektivni ugovor i da dobiju slobodan dan za sindikalne aktivnosti, i to važi za sve ne samo za članove sindikata. Takođe, postoji i mogućnost odstupanja do pet odsto u odnosu na planom i programom predviđeno gradivo u toku školske godine. Uz činjenicu da očigledno ne postoji spremnost da se izađe u susret zahtevima prosvetnih radnika, najmanje što bi resorno ministarstvo moglo, konkretno ministarka prosvete, koja je nadležna da donese tu odluku, jeste da ne traži da se nadoknade časovi izgubljeni zbog protesta. Do sada je naša ministarka više istupala kao predstavnik vlasti, a ne kao neko ko zastupa interese nastavnika. Evo prilike da napravi minimalni ustupak u interesu nastavnika. Roditelji svakako ne treba da brinu da li će biti radnih subota, jer i škole koje se odluče da nadoknade časove, ako se odluče, to će uraditi dodatnom ili onlajn nastavom. Mi nastavnici možda nismo dovoljno kreativni da osmislimo kako da štrajk uspe, ali da nadomestimo propušteno gradivo u tome smo majstori – zaključuje Markov.