„Шапат речи” – благотворна моћ поезије

Поезија и музика истим кључем отварају врата срца и делују лековито. То се потврдило у Кући Ђуре Јакшића, на поетско – музичком програму „Шапат речи” што је и истоимени назив нове збирке поезије Емилије Матић. Ова песникиња која је изгубила вид као седмогодишња девојчица, потврђује да стихови имају благотворну моћ када су изнедрени из душе.

Прве риме Емилија је почела да пише у осмолетки, а да има поетски дар препознао је њен ујак Војислав Минић, књижевник и професор, који је у младости изгубио вид. Подршку је касније ова жена пуна елана и стваралачке енергије, добила од супруга и два сина. Поносна на породицу, с радошћу истиче да љубав према поезији и књижевности преноси и на четворо унучади. Њен песнички опус је богат и она настоји да га у пензионерским данима допуњује. Прва књига поезије „Куда ме воде пути” дала јој је „ветар у леђа” па су се низале „Снага нежности”, „Призив и одзив” и „У плавом обзорју”. Написала је и збирку приповедака „Суза има боју”.

– Када се једном покрену песнички дамари, они више не мирују. Инспирацију није тешко наћи ако се ослушкује свакодневица, јер је сваки дан – дар. Љубав надахњује, и зато је тема љубави доминантна и у новој књизи, за чију је лектуру и рецензију била задужена Душица Живановић, професор књижевности и драмска уметница – каже Матићева и додаје да пише и родољубиве, елегичне и рефлективне песме.

Емилија је на својој поетској вечери окупила бројне госте на сцени, који су публику обрадовали богатим садржајима. Учеснике и посетиоце поздравила је Сара Ненадовић, организаторка културних програма у Кући Ђуре Јакшића. У музичком делу наступили су пијанисткиња и вокал Николина Милојевић и вокални солисти Вида Зец, Драгица Радојевић и Мирсад Шуман. Емилијину поезију говориле су њена асистенкиња Јована Марковић, али и Данка Аврамовић Мијатовић, Марина Матић и Драгиша Габоровић.

На гитари је свирао и певао професор Урош Мартиновић. Песму „Бранећи Србију” посвећену Зорану Милановићу, који је вид изгубио као младић у рату деведесетих година прошлог века, говорио је Раде Пантелић, председник Удружења „Раде и пријатељи” а чула се и песма „Иде човек” посвећена пролазнику са белим штапом. Програм је водио Бранко Станковић председник Удружења српских писаца у отаџбини и расејању (УСКОР), чији је Емилија члан. Она је и члан Удружења писаца Србије (УПС) на чијем је челу Нена Вујчић, публициста, новинар и уредник Радио Београда и организатор овог догађаја.

Судећи према атмосфери која је владала на дружењу „Шапат речи” гласно ће да се чује у песничком свету, који је постао богатији за још једно дело. А песникиња Емилија Матић, својим примером показала је како се превазилазе препреке и отварају нове животне стазе.