Мађаризација Старе Моравице

Стара Моравица код Бачке Тополе – Ако би се путник намерник обрео у Старој Моравици, типичном равничарском селу на северозападу Бачке, тешко би у први мах могао да разабере да ли се још налази у Србији или је којим случајем прешао границу и стигао на територију Мађарске. На саобраћајном знаку на улазу у ово место, недалеко од Бачке Тополе, поред имена Стара Моравица, пише и „Bacskosssuthlava“. То име Старе Моравице, из периода мађарске окупације у Другом светском рату, враћено је недавно одлуком већине становника, а озваничила га је и Скупштина АП Војводине.

На противљење таквој одлуци неколико стотина мештана других нација – махом Срба и Буњеваца – нико се није ни осврнуо. Штавише, уследила је и одлука да и 24 сеоске улице добију нова имена, по личностима и догађајима из мађарске националне историје. Иначе, у Старој Моравици ниједан сокак, а камоли нека већа улица или друштвена установа, у свом називу нема ни трага од српске историје. Двојезични натписи, какви су регулисани прописима, истакнути су само у неколико улица, али ускоро ће бити постављене нове табле на којима неће бити места за ћирилицу.

– На основу мишљења већинског становништва, изнетог током јавне расправе, донета је одлука о изменама назива улица и сада чекамо да стигну нове табле исписане на мађарском језику – каже нам секретар Месне заједнице Тибор Дренкович, напомињући да у селу има око 2.200 домаћинстава са укупно 5.700 становника, а Мађари чине нешто више од 84 одсто становништва. Срба има око 200, претежно је реч о избегличким породицама из Хрватске које су се овде скућиле, а ту је још и око 600 припадника других националних заједница.

Дренкович истиче да су међунационални односи веома складни, да никада није било ни најмањих сукоба на верској или етничкој основи, да има доста мешовитих бракова и кумстава и да се „Срби и остали ни по којем основу не могу сматрати запостављеним нити угроженим“.

Међутим, Срби с којима смо разговарали у Старој Моравици, не желећи да коментаришу мишљење секретара Месне заједнице, нити да им се имена наводе у новинама, истичу да се, ипак, осећају подоста изолованим и као највећи проблем наводе језичку баријеру.

(/slika2)– Ретки су овдашњи Мађари који су спремни да с нама говоре српским језиком, мада га углавном разумеју, па смо ми присиљени да учимо мађарски. Лепо је, свакако, знати страни језик, али наша деца би, ипак, радије учила енглески или немачки, него мађарски који нам је у овом случају потребан само да бисмо опстали у овој средини – вели један од наших саговорника, који се у Старој Моравици настанио у августу 1995. године, након што је избегао из Книна.

Чак и у сеоској ОШ „Стари Ковач Ђула“ настава се одвија искључиво на мађарском, па тридесетак малишана српске националности путује у шест километара удаљени Пачир, да би могли да се школују на матерњем језику. Путују аутобусима редовног међумесног саобраћаја, јер месна заједница ни локална самоуправа у Бачкој Тополи нису у могућности да им омогуће наменски превоз. Покушали смо да о томе разговарамо са председником СО Бачка Топола Робертом Фазекашем, који је уједно и председник Савета Месне заједнице Стара Моравица, али ни након десетак телефонских позива нисмо успели да успоставимо контакт јер је, како рече његова секретарица, „председник на неком састанку“.

– Путовање нам тешко пада, посебно зими, понекад и аутобуси не дођу на време, па каснимо на наставу. Често од куће одлазимо пре свитања, када смо прва смена, или се враћамо по мраку, када наставу похађамо после подне. Није нам јасно како у онолико великој школи у Моравици нема места за нас – вајкају се, чекајући аутобус за Пачир, Андреа, Дејана и Тамара, све три рођене у овом селу.

О овом проблему секретар МЗ Тибор Дренкович каже за наш лист да је „настава за мађарску децу у Старој Моравици тако конципирана да је неизводљиво организовати наставу и на српском језику”.

А о томе да би било логичније и рационалније да у село долазе наставници и држе предавања, уместо што тридесетак основаца путује у Пачир, што је устаљена пракса и у најзабитијим крајевима Србије, у „Bacskosssuthlavi“ – осим родитеља те деце и ђака путника – надлежни и даље ћуте.

-----------------------------------------------------------

Опасна самоизолација

Пензионер Стеван Хорват, који је радни век провео у пошти у Старој Моравици, истиче да је све више мађарске младежи која уопште не зна српски језик.

– Готово да не знам никога од својих вршњака који течно не говори, чита и пише на српском језику. У млађим годинама учили смо га или у школи, или од комшија Срба, а многи Мађари су српски савладали као војници некадашње ЈНА. Данас је то, нажалост, све другачије, па ето ни моје три унуке не знају српски, мада је једна већ и на студијама. Штета, јер то води у опасну самоизолацију – закључује Стеван Хорват.