Запад не може без руског уранијума

Тврдња да западне земље више не увозе сировине, енергенте и минерале из Русије није тачна. Увозе све оно што не могу да пронађу на другим тржиштима, попут уранијума и титанијума.

Руски председник Владимир Путин у септембру је рекао да је испорука низа добара Русији ограничена „па бисмо и ми можда могли да размислимо о одређеним ограничењима, рецимо код уранијума, титанијума и никла“.

Ова упозорења нису испразна јер Сједињене Државе и Европа споменуте сировине увозе из Русије у великим количинама.

Државни концерн „Росатом“ има удео од 40 одсто на светском тржишту у трговини обогаћеним уранијумом. Нико не нуди производ таквог квалитета за реакторе нове генерације.

Тек крајем прошле године америчка фирма „Центрус енерџи“ почела је да обогаћује уранијум, али те количине ће дуго остати скромне. Главни посао фирме је испорука уранијума који она набавља код Росатома.

У укупној количини испорученог уранијума у Сједињеним Државама Росатом учествује са више од 20 одсто, а у Европи је тај удео 30 одсто, наводи Дојче веле.

Вредност посла Росатома у Сједињене Државе износи две милијарде долара годишње. То је отприлике пола од укупног извоза руског концерна. Извозни посао у Европску унију износи око 500 милиона долара.

Осим тога, Росатом извози већ припремљено гориво за реакторе совјетске и руске производње и нуди пропратне услуге.

Овај руски концерн је прошле године у западним земљама имао обрт од преко четири милијарде долара. Укупан обрт на светском нивоу вреди 16,4 милијарде америчких долара.

Прекид пословног односа би за обе стране био болан. Зато је Росатом доскора био једна од ретких руских фирми која није била под санкцијама.

Дмитриј Горчаков, експерт за атомску енергију при Фондацији Белона каже да би, ако им то пође за руком, Сједињене Државе могле да се одрекну увоза из Русије за пет година, док ће Европи требати нешто дуже.

Америчке фирме у последње време увозе све више уранијума из Кине. Међутим, вероватно се ради о препродаји руског уранијума, пошто су руске испоруке Кини од 2022. године знатно порасле. То показује да руске сировине упркос санкцијама могу да пронађу пут до америчког тржишта.

Више од половине укупно расположиве количине титанијумског сунђера у свету производи се у Кини. Нешто мање од четвртине се производи у Јапану. На Казахстан отпада десет одсто.

Скоро целокупну експлоатацију титанијума у Русији контролише фирма ВСМПО-Ависма, са седиштем у уралском граду Верхњаја Салда. Удео у светској производњи титанијумског сунђера износи 15 одсто.

Ова компанија је под америчким санкцијама, али не и под санкцијама Европске уније. Пре рата главни купци су били амерички „Боинг“ као и европски произвођач авиона „Ербас“.

Американци су најавили раскид сарадње одмах после почетка руске инвазије на Украјину, а Европљани децембра те године.

И Американци и Канађани су у својим санкцијама против руске фирме ВСМПО-Ависма предвидели изузетке. Од тога профитирају фирме као што су произвођачи авиона Бомбардир и Ербас, као и бројни добављачи за Боинг, као што су француска фирма „Сафран“ или британски „Ролс-Ројс“.

Сви они и даље набављају титанијум у Русији. Извоз у Европу који је ВСМПО-Ависма имала прошле године износио је 345 милиона долара, док је претпрошле био 370 милиона долара.

Један од највећих светских произвођача никла је руска фирма „Норилск никл“. Дуго није била под санкцијама, али су САД и Велика Британија пре месец дана увеле ограничења, док Европска унија то још није учинила.

Ипак, рат је променио структуру извоза. Пре рата је преко половине извоза ове фирме отпадало на Европу, а 16 одсто на обе Америке. У Азију је одлазило 27 одсто производње. Прошле године је извоз у Европу опао на 24 одсто, а извоз у Северну и Јужну Америку смањио се на десет одсто. Удео Азије се повећао на 54 одсто.

То преусмеравање извоза од Запада ка Истоку није једини изазов за руску фирму. Дошло је до осцилација у цени, али данас је она нижа него уочи руске инвазије на Украјину. Разлог је неочекивано појављивање Индонезије на тржишту никла, а та земља има далеко веће резерве овог метала од Русије.

Енди Хом који пише и за Ројтерс каже да је због свега тога судбина руске фирме у овој области неизвесна. Путин је опоменуо своју Владу да приликом преиспитивања могућих ограничења извоза руских сировина не учине ништа што би наштетило руским фирмама.

Што се тиче никла, барем ову сировину Русија неће моћи да употреби као геополитичко оружје, али за остале није извесно.