Вечито други коначно победио

Варшава, октобра – За шефа странке Грађанска платформа (ПО) Доналда Туска сви који га знају кажу да је елегантан, пристојан, умерен и веома пријатан човек. Упркос томе, мада неки кажу управо зато, он је досад, углавном, као политичар у одлучујућим тренуцима трпео поразе. То се коначно променило прошле недеље када је довео своју странку до убедљиве победе и тиме вероватно и себе на положај премијера.. После две године бурне владавине браће близанаца Качињски, коју је зачињавао коалициони екстремистички двојац скандал-мајстора  – лидера популистичке Самоодбране Анджеј Лепер и шефа ултракатоличке странке Лига пољских породица (ЛПР) Роман Гјертих, чини се да је Туск апсолутно прави човек за то место.

Многи су Туска отписали после пораза на парламентарним и председничким изборима септембра – октобра 2005. И ПО, а потом и он словили су тада за фаворите али су изгубили – он као председнички кандидат победио је у првом колу убедљиво, да би још убедљивије изгубио у другом. У овогодишњој кампањи показао је оно што му је досад недостајало – борбеност и тврдоћу. А он то има, како тврди, у генима, наследио их је од кашупских предака (Кашупи су мали балтички народ словенског порекла, с јаким утицајем немачког језика и културе). А те особине је показао када је у кључном тв дуелу буквално растурио свог директног конкурента – премијера и шефа владајуће странке "Право и правда" Јарослава Качињског.

До тада су га сви сматрали "премеканим" и "салонским", неки чак и безбојним политичарем. То је демантовао у великом стилу – у дуелу је стално имао иницијативу и Качињског није пуштао из  угла. Говорио је директно, стално ин медиас рес, ствари називао правим именом, без оптерећења политичком коректношћу... Листа ПО на челу Туском добила је у Варшави 520.000 тј. два пута више гласова од листе Качињског! То је, уз неочекивани високи одзив младих, опредељених готово неизбежно против Качињских, био главни генератор победе, убедљивије од свих очекивања.

Амбиције су му много веће. Земљи, у складу са својим либералним програмом, дословно обећава "економско чудо" – отварање ере просперитета захваљујући рационализацији државне управе, снижавању пореза и заустављању одлива младих Пољака у Британију и Ирску. Не запоставља ни борбу против корупције, али без "лова не вештице" и екстрема који су пратили кампању Качињских..

Туск је несклон национализму већ и због свог мултиетничког порекла. Иза неких пољских интереса ће, ипак, сасвим чврсто стајати – једнозначно је против предлога у Немачкој за подизање центра против етничких изгона и за враћања имовине Немцима, заплењене на крају и одмах после рата. Туск, сматран за личног пријатеља Ангеле Меркел, јесте, како је сам рекао, "пронемачки, али такође, и прочешки, прословенски чак и проруски" – јер своју спољну политику неће да гради на конфронтацији него на кооперацији с другим народима.

Доналд Туск је рођен 22. 4. 1957. у Гдањску у кашупско-пољској породици. Мајка му је била медицинска сестра, отац столар. У председничкој кампањи 2005. Туску је доста штетила (неистинита) оптужба да је његов деда ратовао као добровољац немачког Вермахта.

За политику се заинтересовао када је са 13 година био сведок бруталног гушења антикомунистичких демонстрација у свом граду – колевци легендарне "Солидарности". Још као студент историје ангажовао се у опозицији режиму. Када је дипломирао 1980. постао је један од оснивача Независног студентског савеза (НЗС), писао је у опозиционој штампи, учествовао у протестним окупљањима.

Католик Туск је ожењен има одраслу децу – сина и  кћер. У слободно време радо се активно и пасивно посвећује фудбалу, годинама је већ капитен пољског парламентарног фудбалског тима. Радо кува и слуша џез.