Поруке из бујица смрти

Необичан је регион у коме живимо. Био је спреман на ратове, његови политичари настављају да тренирају национализам, а треба да се догоди нека трагедија да бисмо установили колико међу људима Балкана постоји доброг, племенитог и солидарног.

Лидер Републике Српске упорно понавља да држава у којој живи није његова и тражи „мирно раздруживање” од Бошњака и Хрвата из Федерације Босне и Херцеговине. Односи Федерације и Србије залеђени су на нивоу општих дипломатских фраза. Званичници Сарајева и Загреба у последње време имају низ проблема.

Онда су изненада, заверенички тихо, у пет општина Федерације незапамћене поплаве однеле најмање 22 живота. У подручју хорора северне Херцеговине и средње Босне све је нестало за пола сата. Стихија је однела читаве породице. Вода је прогутала села Доња Јабланица и Трусина. Нема струје и воде, комуникације су разорене. Почела је евакуација.

У муљу, блату и кршу намах су нестали сви политички, етнички и други спорови. Катаклизма је ујединила три народа БиХ, пребрисала сукобе са суседима, а политичаре навела да, барем на кратко, потисну међусобна ривалства.

Власти Федерације су одмах активирале оружане снаге које су упутиле хеликоптер, инжињеријске машине и пешадијске јединице. Помоћ су брзо понудиле Словенија, Хрватска, Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Пољска, Република Чешка, Турска... Само у једној хуманитарној емисији коју су организовали Н1, Нова ТВ и Удружење „Помози.ба” прикупљено је више од 620.000 евра. Солидарност на делу.

Милорад Додик се огласио међу првима, а из његовог кабинета је на адресе најтеже погођених локалних заједница упућено по 50.000 КМ (25.000 евра). Спасиоци из Цивилне заштите Републике Српске су на терену у тешко страдалој Доњој Јабланици. Из Крајине су за Бутуровић Поље упућене велике количине флаширане воде, конзервиране хране, пелена за бебе. Уторак је био општи дан туге.

Припадници хрватске Горске службе спасавања први су стигли до Доње Јабланице са четири теренска возила и два пловила из станица Дубровник, Оребић и Шибеник. Премијер Андреј Пленковић је најавио донацију од 10 милиона евра за санацију штета и помоћ становништву.

У Јабланицу је, по налогу Александра Вучића, упућен тим од 36 људи са 12 возила Сектора за ванредне ситуације. Власти у Београду, барем у време писања овог текста, нису издвојиле неку суму, па је председник закаснио да побере поене као у време пандемије. Слава за брзо реаговање и солидарност отишла је патријарху Порфирију. Чим је у Канади, где се налазио у канонској посети тамошњем свештенству и верном народу, сазнао за катастрофалне поплаве, светејши патријарх је наложио Верском добротворном старатељству у Београду да преко Епархије захумско-херцеговачке најугроженијим породицама упути једнократну помоћ у износу од 100.000 евра.

„Помоћ ће бити подељена без обзира на то које су вере и ком народу припадају”, поручио је, „јер смо сви потребни једни другима”.

Трагедија у Доњој Јабланици не би била таквих размера да се стотине тона камена нису обрушиле са брда изнад села где се налази каменолом који, по саопштењу владе Херцеговачко-неретванске жупаније, није имао дозволу за рад. Годинама је радио илегално, уз неку корупционашку сагласност. Свему су допринеле године занемаривања речних корита, дефорестације и неконтролисане градње и експлоатације дрвета и камена. Да ли је могло бити више учињено на превенцији и ублажавању ове највеће послератне катастрофе у БиХ? Звучи познато? Много тога би у Србији, која је овога пута прошла неозлеђено, могло да се научи из несреће која је задесила БиХ и претходних поплава које су разориле источну и централну Европу. Клима се мења на наше очи. Врућине, суше, кише и поплаве постају серијске убице. Експерти кажу да је вероватноћа оваквих катастрофа по Европи повећана девет пута. Колико смо припремљени за екстремно време и непогоде?

Све велике светске агенције пренеле су вест о погубном удару водене стихије на пет општина, али неки овдашњи таблоиди понашали су се као да се катаклизма догодила у Микронезији, а не у суседству. На насловим странама сајтова 4. и 5. октобра поплаве се не помињу, али има места за причу о томе како је девојчицу, док је пливала у реци, у Малезији на очи родитеља прогутао крокодил. Или о томе да је таксиста у Москви упуцан у ногу. Један је 5. октобра опширно писао о томе како уништити смрдибубе. Тај текст сам прочитао. Смрдибубе су се заиста намножиле.

Није било простора за сведочење о херојском чину имама Семира ефендије Јахића и супруге му Амре, који су, иако заробљени на врху минарета муљем потопљене џамије у Доњој Јабланици, успели да спасу седморо људи. А да је на његовом месту био православни поп?

Новак Ђоковић упутио је финансијску помоћ. Славни Вахид Халилхоџић је Јабланици донирао 50.000 КМ. Хуманитарној акцији придружио се и бивши фудбалер „Партизана” Лазар Марковић. Здравко Чолић послао је камион воде. Марија Шерифовић и Дара Бубамара отказале су концерте у БиХ. Огласили су се Сека Алексић, Александра Пријовић, Јелена Карлеуша, Никола Роквић, Селма Бајрами, Дино Мерлин, Северина, Нина Бадрић... Да није спорта и естраде, таблоиди једва да би поменули катастрофу.

Обични људи слали су новац, храну, одећу... Регион који воли да се дели, да вређа и ниподаштава суседе, намах је разумео шта је бол дечака који је остао сироче, оца чијег је сина Неретва одвукла на његове очи, породицу настрадале труднице која се радовала порођају. Црвени крст Србије је, после три дана, отворио наменски рачун за помоћ становништву у БиХ.

Многе природне катастрофе смо прошли заједно, ујединили се, а онда се све заборављало. Додик ће се вратити својој рушилачкој реторици. Пленковић ће, мимо захтева за промену изборног закона БиХ, наставити да захтева да Сарајево прихвати интерпретацију ратне прошлости ХДЗ-а како би БиХ наставила свој спори пут према ЕУ. Вучић ће негирати геноцид у Сребреници апелујући, без критика председника Српске, да Дејтонски мир у БиХ мора да се сачува „по сваку цену”.

Пре него што су се у Дубровнику састали на самиту Украјина – Југоисточна Европа, лидери западног Балкана у Тивту су се окупили на самиту Процеса „Брдо-Бриони”, 14 година старе регионалне иницијативе за унапређење добросуседских односа. Од њих највише зависи да ли ће капитал искрене солидарности показан поводом поплава у БиХ трајати дуже, не чекајући нову катастрофу, земљотрес, поплаве, шумске пожаре, рударску несрећу...

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа