Санкције и за подстицање на криминал

Министарство правде припремило је нацрте измена и допуна два најважнија закона из области казненог законодавства – Кривичног законика и Законика о кривичном поступку. Најважније измене саопштене су недавно на саветовању кривичара на Златибору, а онда је 1. октобра почела јавна расправа која ће трајати до 1. новембра. О томе за „Политику” говори Маја Поповић, министарка правде у Влади Републике Србије.

Да ли ће месец дана бити довољно за јавну расправу, с обзиром на то да многи правници указују да би требало да траје дуже. Када пристигну сви предлози и сугестије, каква је даља процедура?

У складу са устаљеном праксом, Министарство правде тренутно, водећи рачуна о инклузивности и транспарентности целог процеса, спроводи широм Србије свеобухватну јавну расправу о предложеним решењима садржаним у изменама и допунама Законика о кривичном поступку и Кривичног законика. Ово је обавезна фаза у процесу припреме закона, која отпочиње формалном одлуком владе и траје најкраће 20 дана. Имајући у виду да је период од месец дана за одржавање јавне расправе знатно дужи од прописаног минимума, сматрам да је то довољно време за спровођење јавне расправе и за одржавање округлих столова у оквиру ње. За сада је у Нишу одржан округли сто у оквиру кога су презентована решења из законика. Следеће недеље округли сто се одржава у Крагујевцу, а у току јавне расправе биће одржани и у Новом Саду и Београду. Поред тога, о потенцијалним решењима из нацрта закона више пута смо упознали представнике стручне и заинтересоване јавности на састанцима, округлим столовима, стручним саветовањима и научним конференцијама. Како бисмо о нацртима закона упознали ширу стручну, као и другу заинтересовану јавност, нацрте закона у оквиру јавне расправе смо објавили на сајту Министарства правде и порталу е-консултације знатно пре почетка јавне расправе. Такође, чинимо максимум да укључимо представнике струке, науке, цивилног сектора, медија и све остале заинтересоване стране да што активније учествују у овом процесу.

Измене и допуне Кривичног законика и Законика о кривичном поступку достављене су у августу ове године на мишљење Европској комисији. Очекујемо да мишљења стигну у току новембра. Потом ће Министарство правде ускладити нацрте закона са препорукама уколико оне буду садржане у мишљењу, као и са предлозима, примедбама, коментарима и сугестијама који стигну током јавне расправе. Процес консултација поводом измена ових законика се тиме не завршава и биће настављен све док измене и допуне не буду предложене Народној скупштини на усвајање.

После разматрања свих предлога, примедаба, коментара и сугестија од стручне и шире јавности, као и евентуалних препорука Европске комисије, усклађене текстове Министарство правде ће доставити влади на разматрање и одлучивање, а влада ће после усвајања предлоге закона доставити Народној скупштини. Очекујем да Народна скупштина до краја године усвоји измене и допуне ова два законика.

Већ почетком октобра било је много погрешних тумачења у јавности. Да ли сматрате да су критичари можда реаговали „на прву лопту”, без детаљне анализе?

Реч је о погрешним и злонамерним тумачењима појединих решења из нацрта закона за које сам указала да представљају свесну манипулацију и политиканство и имају за циљ обмањивање грађана. Приликом тог свесног обмањивања грађана и извртања чињеница од стране појединаца, занемарени су разлози због којих се предлажу измене и допуне, а који су наглашени у образложењу. Потпуно погрешно је представљено како измене и допуне имају за циљ ограничавање људских права и слобода зајемчених Уставом и међународним уговорима, као што су слобода окупљања, слобода мишљења и изражавања, слобода кретања и друго.

Услед пораста криминалитета у одређеним областима, као и развоја нових технологија, морали смо да предвидимо нова кривична дела, чиме се шаље јасна порука о потреби ефикаснијег сузбијања оваквих облика понашања.

Једно од кривичних дела које је садржано у Нацрту закона о измена и допунама Кривичног законика јесте и кривично дело објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела (члан 343а), које је предвиђено како би се заштитило друштво од опасних садржаја који могу подстицати криминално понашање. Такви садржаји, попут даркнета, углавном се баве илегалном активношћу ‒ дрогама, недозвољеним коришћењем оружја, педофилијом и најчешће их користе терористи, криминалци и педофилске групе како би њихове активности остале сакривене. На овим садржајима доступни су и начини извршења убиства, хаковања, фалсификовања новца, фалсификовања исправа, па је због тога објављивање и коришћење таквог садржаја неопходно прописати као посебно кривично дело, како би се спречило извршење тежег кривичног дела на чије извршење се подстиче таквим садржајем.

Имајући у виду трагичне догађаје из маја 2023. године у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду и селима Мало Орашје и Дубона, неопходно је предузети све мере како би се санкционисало и објављивање непримереног садржаја на интернету, чиме се отклањају узроци који су довели до тих догађаја. То је још један од разлога због чега је неопходно прописивање кривичног дела објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела.

Стручњаци указују да пооштравање казнене политике, конкретно увођење казне доживотног затвора од 2019. године није до сада допринело смањењу најтежих кривичних дела. Како одговарате на коментаре да је реч о казненом популизму када се, у предложеним изменама, казном доживотног затвора изједначавају силовање и тешко убиство?

У складу са иницијативом председника Вучића, у оквиру групе кривичних дела против полне слободе предвиђено је да се за све облике кривичних дела силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба са дететом може изрећи и казна доживотног затвора.

Прихватањем иницијативе председника Вучића државни органи шаљу јасну поруку жртвама ових посебно тешких кривичних дела да ће држава најоштрије реаговати како би се ова кривична дела одлучно сузбила и најоштрије казнили сви учиниоци ових кривичних дела. Такође, пооштравање казнене политике значајно би охрабрило све жртве да не трпе извршење неког од ових кривичних дела, да их без страха пријаве и да буду уверене да ће држава бити ту за њих да их заштити. Пооштравање казни за ова кривична дела допринеће и да жртве не буду стигматизоване, а превентивно се утиче и на потенцијалне учиниоце. Узимајући све то у обзир, не може се рећи да је у питању казнени популизам.

Трагедије са којима смо се суочили у мају прошле године утицале су и на прописивање неколико нових кривичних дела, а стално се полемише о томе да ли треба снизити старосну границу за кривичну одговорност деце. Како конкретни појавни облици криминала утичу на креирање законске и судске казнене политике?

Свако од нас је свестан последица трагичних догађаја из маја 2023. године и да је неопходно предузети одређене мере у циљу отклањања узрока који су довели до тих догађаја. Једна од значајних мера коју је Министарство правде поводом тога предузело састоји се у изменама и допунама кривичног законодавства како би се пооштриле казне затвора за кривична дела која се односе на неовлашћену производњу, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материја. Први пут биће санкционисано и објављивање непримереног садржаја на интернету који може да проузрокује насилничко понашање, као и обучавање малолетног лица за коришћење ватреног оружја.

Велики је број предложених измена у оба закона. Шта сматрате најважнијим у КЗ-у, а шта у ЗКП-у? Како бисте објаснили јавности шта је то што ће се суштински променити ако измене буду усвојене?

У Кривичном законику је од значаја пооштравање казни за одређена кривична дела које ће допринети већој ефикасности кривичноправног система која је неопходна због друштвених, економских и других промена. Посебно бих нагласила пооштравање казни за кривично дело тешка дела против безбедности саобраћаја у складу са иницијативом Удружења родитеља деце страдале у саобраћају коју је подржао председник Србије Александар Вучић, као и прописивање кривичних дела напад на лице запослено у образовној установи, односно напад на лице запослено у здравственој установи, како би се инкриминисао напад на ова лица који је у вези с послом који обављају, а што ће допринети њиховој бољој заштити.

У Законику о кривичном поступку биће успостављене веће гаранције за заштиту људских права учесника у поступку, а пре свега лица која су оштећена извршењем кривичних дела. Поред тога, Законик о кривичном поступку из 2011. године карактерише велики број правно-техничких недостатака, нелогичних и међусобно контрадикторних решења. Из основних карактеристика овог законика, као и бројних недостатака и слабости појединих решења на која је струка указивала више од 10 година проистекла је потреба да се он мења. То се најбоље може видети и по обиму свих предлога за измене и допуне овог законика које је примило Министарство правде од правосудних органа, адвокатуре и других релевантних субјеката, а који су садржани на више од 500 страна.

Како ће у пракси деловати измене ЗКП-а које прецизирају шта су то незаконити докази? Шта ће значити судска контрола у фази истраге и укидање припремног рочишта пред главни претрес?

Питање незаконитих доказа је једно од важних питања кривичног поступка, а решење садржано у Нацрту измена и допуна у вези са незаконитим доказима у складу је са трендовима упоредноправног законодавства и праксом Европског суда за људска права.

Идеја решења предвиђеног Нацртом је да одређене повреде закона буду апсолутно битна повреда одредаба кривичног поступка, док ће остале повреде бити релативно битна повреда одредаба кривичног поступка.

У том смислу, на пример, велики искорак је направљен јер се према Нацрту закона одлука не може заснивати на доказима који су прибављени повредом из члана 9 Законика о кривичном поступку, односно члана 3 Европске конвенције о људским правима, који се односе на забрану мучења, нечовечног или понижавајућег поступања.

Имајући у виду да се ради о осетљивој проблематици заштите људских права, а да је у радној групи било више предлога у вези са незаконитим доказима, јавна расправа ће бити значајни показатељ правца коначног уобличавања текста закона у вези са незаконитим доказима.

Када је у питању судска контрола у фази истраге, према нацрту закона истрага се отвара доношењем решења ако постоји основана сумња против познатог окривљеног, а против решења ће моћи да се изјави жалба о којој ће одлучивати суд. Овим законским решењем је извршено усаглашавање са чланом 32 став 1 Устава.

Припремно рочиште, иако добро замишљено, није заживело у пракси на начин како је то предвиђено закоником, а што доводи у питање правну сигурност и ефикасност кривичног поступка.

Да ли ће повратак још једног ванредног правног лека и поновна афирмација Врховног суда као трећестепеног у одређеним кривичним случајевима успорити кривични поступак или ће допринети праву на правично суђење и уједначавању судске праксе?

Изменама и допунама предвиђено је увођење новог ванредног правног лека ‒ Захтев за испитивање законитости правноснажне пресуде о коме ће одлучивати Врховни суд. Овај ванредни правни лек је деценијама постојао у нашем законодавству, а пре 2001. године, под називом Захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде.

Овај ванредни правни лек који могу уложити једино субјекти кривичног поступка у функцији одбране представља противтежу Захтеву за заштиту законитости, који је ексклузиван ванредни правни лек јавног тужилаштва. Овај правни лек треба да допринесе бољем остваривању функције одбране у кривичном поступку и уједначавању судске праксе, јер ће о њему одлучивати Врховни суд, чија је надлежност обезбеђивање јединствене судске примене права и једнакости странака у судском поступку.

Најавили сте да очекујете да ће коначни предлози закона бити усвојени до краја године. Да ли је реално очекивати да ће процедура бити окончана у тако кратком року, будући да се очекује и мишљење Европске комисије, а затим и расправа у парламенту?

Имајући у виду да процедура припреме и доношења ових закона већ увелико траје, потпуно је реално очекивати њихово усвајање до краја године.