Дубровачке јесење игре

Намерава ли Александар Вучић да се кандидује за председника Хрватске? Да је неко пао с Марса у Дубровник, а онда читао хрватску штампу и гледао њихове телевизије, помислио би управо то. Током самита Украјине и земаља Југоисточне Европе, Вучић је украо шоу не само домаћину скупа премијеру Андреју Пленковићу већ и далеко моћнијем играчу, председнику Украјине Володимиру Зеленском, док шеф хрватске државе Зоран Милановић није био ни позван. Ко га је прогласио за персону нон грата на самиту, да ли његов политички архинепријатељ Пленковић, да ли можда Зеленски, који није најодушевљенији Зокијевим изјавама о рату у Украјини, да ли ипак Брисел, мање је битно. Како су председнички избори у Хрватској већ у децембру, неутрални посматрач би се запитао ко је био стварни домаћин на дубровачком Страдуну и да ли то дугајлија из Београда, сетно загледан у море са терасе апартмана у ком је одсео, започиње предизборну кампању?

Свакако да Аца није случајно објавио ову романтичну фотографију на свом налогу, већ је то учинио само да би додатно успалио атмосферу и мотивисао читаоце портала да исписују стотине и стотине резигнираних коментара у којима преовладава констатација да је предриблао Пленковића, па се један од духовитијих анонимних коментатора пожалио како није фер да се цајке протерују из Хрватске, док Вучић дели лекције и ликује због свог дипломатског тријумфа на Дубровачким јесењим играма. Шта би тек било да се Вучић бућнуо у море? Зар би и Јадран био крив што га је прихватио?

Наравно да Вучић не намерава да се усели на Пантовчак, али је искористио прилику да својом изјавом о грађанском рату у Хрватској одбруси Пленковићу, а како су коалициони партнери ХДЗ-а ултрадесничари из Домовинског покрета, прегрејани хрватски медији су резигнирано констатовали да је им је Аца узео бодове на домаћем терену и похитао ка Београду, да дочека турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Како је у Дубровнику Вучић још и изменио текст декларације где се помиње обавезно увођење санкција Русији, општи закључак загребачког тиска јесте да се четник Вучић славодобитно враћа кући.

Зоки Милановић не би био то што јесте да одмах није преузео иницијативу, па посолио свеже дипломатске ране Пленкију, изјављујући: ако не желиш да ти Вучић поквари шоу, онда га не позиваш, а онда је осуо паљбу по хрватском премијеру, алудирајући на његов неинтелигентно срочени почетни текст „Дубровачке делегације”, коју је Вучић редиговао.

Дан или два раније, јужније од Дубровника, у Тивту су ручали управо Вучић и Милановић, где је Зоки лично од Вучића сазнао да се спрема за одлазак у Дубровник, што тек сада може подгрејати спекулације о томе да се председник Србије меша или управља изборним процесима у региону. Иако је у Тивту, на још једном од махом узалудних самита лидера региона званог Брдо–Бриони, где углавном уживају новинари, како због дневница, тако и због кратког боравка на приморју, констатовано да су приоритет западног Балкана добросуседски односи и регионална сарадња, односно да је све супер, што је опште место оваквих скупова, преовладале су провокације појединих подгоричких медија и трбухозбораца Мила Ђукановића да је Вучић даљинским управљачем са Андрићевог венца управљао локалним изборима у Црној Гори.

И још кад Вучићу колега из тамошњих медија, уз постављено питање, помене и „републику Косово”, то је исто као да дате гајбу пива Луки Дончићу пред утакмицу. Таква питања су заправо погонско гориво које храни Вучића, јер он вешто користи да истакне своју патриотску политику, потом уђе у оштар дијалог са новинаром, пласирајући своје поруке црногорској, а пре свега српској јавности, уз поентирање да му се цео НАТО попео на главу, али да и њима говори исто, а још им и мења текстове декларација. Уз то, каснио је у Тиват, симболички поручујући да главна звезда долази последња на журку, што можда с правом изазива полемике о уметничком дојму, али јесте део политичко-маркетиншке стратегије Александра Вучића. Кад се на то дода утисак поприлично љутог типа који он свесно ствара јер му спочитавају да се меша у изборне послове у туђим двориштима, то значи да наглашеним негирањем Вучић додатно појачава сумње, чиме потенцира своју улогу главног играча у региону.

Драган Стојановић

Још пре доласка у Тиват дошао је с таквом лиценцом, јер је са немачким канцеларом Олафом Шолцом на дводневној конференцији у Хамбургу, где је одржана конференција о одрживости, Србија постала део глобалне иницијативе, тј. алијансе за батерије. А где су батерије, ту је и литијум, па је са Шолцом договорио да ће заједнички обилазити будуће немачке руднике литијума, обезбеђујући подршку Берлина, која му је у последње време измицала.

Како Хрватска радо слуша гласове из тог древног немачког града, Вучић је опуштено протутњао кроз Дубровник, свестан да је Шолцу, као и Американцима уосталом, литијум важнији од Пленковића, бранитеља и Томпсона, те не чуди што је свесно поставио себе у први план. И вероватно ће тек уживати пред председничке изборе у Хрватској, јер ће, кад охладе главе, и Пленковић и Милановић размишљати како да се ослободе Вучићеве сенке, испод које су добровољно стали. Пленки је доживео пораз у игри један на један, док је искључени Милановић добио прву борбу на поене против премијера, али ће се питати колико ће га скупо коштати ручак са Вучићем у Тивту, јер се у Хрватској може схватити да би у Београду много радије играли на Зокија. Дакле, чак и да Вучић не мрдне прстом на даљинском управљачу, који углавном користи да би мењао програме на бројној поставци телевизора које има у свом кабинету, нико му у Хрватској неће веровати да неће мењати канале и кандидате на председничкој утакмици у Загребу.

Вучић тако ствара фаму о својој мекој моћи, а посао му је увелико олакшан заиста неразумном антисрпском опсесијом која влада Хрватском, па сада домољуби хоће да забране концерте Александре Пријовић који су заказани за 9. и 10. новембар, уочи Дана сећања на жртве Домовинског рата. Тај план је унапред осуђен на неуспех, јер је Хрватска већ под штиклама згодне младе певачице, која је управо пре годину дана окупирала њихове концертне хале, са идеологијом музичког југословенског интегрализма коју је поставила њена свекрва Фахрета Јахић, познатија као Лепа Брена.

Професор Жарко Пуховски, бивши председник Хелсиншког одбора, изгледа је добро провалио шта се догађало у Дубровнику протеклих дана. Пленковић је, наиме, свестан да се Србија мора привући у ЕУ, о чему се узгред Пленки у Бриселу најмање пита, па је дилема позвати Вучића у Дубровник или не унапред била лажна. Пуховски се с правом чуди зашто бранитељи и коалициони партнери ХДЗ-а, који су одлично организовани, нису као моћни дечки из власти, одржали просвједе на Страдуну, већ су, тек када је Вучић отишао, организовали демонстрације по телевизијама. А када су се изгаламили пред камерама, сада се на терену обрушавају на Пријовићку.

Мада и Пуховски уме да претера. Није му јасно зашто већ десетљећима Хрватска толерише да Србија учествује на Медитеранским спортским играма, јер по његовој процени, Медитеран се протеже дотле где има маслина, а према ботаничарској истрази Пуховског, у Србији их нема.

Али када би завирио на имања одбеглих Крајишника из Хрватске који живе по Србији, видео би да у њиховим баштама успевају маслине које су избегли Срби посадили као успомену која их подсећа на њихове изгубљене домове.

Дечки, обратите пажњу на климатске промене!