Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жртве трговине људима често су препродаване

Децом, женама и мушкарцима тргује се ради сексуалног искоришћавања, принуде на вршење кривичних дела, просјачење и удају, показују подаци удружења „Атина”
 Жртве трговине људима често су препродаване
Депозитфото

Много је оних који још памте случај од пре годину дана када је на територији наше земље ухапшена петочлана криминална група чији чланови су се, између осталог, сумњичили да су за три милиона динара ради брака продали малолетну девојчицу. Осим што су је приморали да се уда за непознатог човека, припадници групе су претходно, како се сумња, девојчицу терали и да просјачи за њих чиме су „зарадили” још најмање милион и по динара.

Поменута девојчица, нажалост, није била једина жртва ове криминалне организације. Експлоатацијом још најмање четири детета узраста од пет до 11 година, на територији Србије, Немачке и Француске, како се сумња, чланови су противправно стекли још око 360.000 динара, које су, према подацима до којих се дошло током истраге, трошили на куповину скупих аутомобила и злата.

Становници наше земље изложени су свим врстама експлоатације како у Србији, тако и у иностранству, показују подаци Удружења грађана „Атина”, које се већ деценијама бави борбом против трговине људима. Децом, женама и мушкарцима, показују поменути подаци, тргује се ради сексуалног и радног искоришћавања, принуде на вршење кривичних дела, просјачење и удају. Када говоримо о подручју Србије, подаци показују да се жртве трговине људима најчешће експлоатишу на удаљености до сто километара од места где бораве или живе, а у иностранству су то најчешће земље ЕУ и Русија.

– Анализе случајева трговине људима показују да су они који се баве овим незаконитим радњама углавном особе од поверења жртава: родитељи, сродници, партнери и пријатељи. Осим што их терају да обављају неке од незаконитих послова, прете им и физички их злостављају, трговци људима жртвама често одузимају документе, злоупотребљавају њихово поверење, однос зависности и њихово лоше материјално стање. Трговци људима често имају криминалну прошлост – каже за „Политику” Јелена Хрњак из УГ „Атина”.

Према њеним речима, два су основна фактора која подстичу трговце људима да се баве овим криминалним активностима: низак ризик и висока зарада. Ризик од откривања, хапшења и процесуирања трговаца људима, објашњава наша саговорница, знатно је нижи у поређењу са оним са којим се суочавају извршиоци других кривичних дела. Са друге стране, додаје, и да жртве трговине људима често нису спремне да пријаве своје злостављаче јер се суочавају са опасношћу од депортације, претњама, страхом од освете.

– Трговина људима може да донесе изузетно велики профит с обзиром на то да се једна жртва може искоришћавати и по неколико пута изнова, и то у дужем временском периоду. Жртва, као и свака друга роба, може бити продата и по неколико пута различитим трговцима у различитим градовима или државама. Оно што је, можда, најстрашније јесте чињеница да трговци људима жртву стављају у дужничко ропство, стално им стављајући до знања да дугују новац и да га морају вратити по сваку цену. Забележени су случајеви да су родитељи продали своје дете да би вратили дугове или да би остварили финансијску корист. Важно је напоменути да профит од трговине људима остварују, како криминалне групе, тако и појединци – објашњава наша саговорница.

Експлоатација жена ради проституције, каже Хрњакова, постојаће све док буду постојали појединци који су спремни да плате овакав вид услуге. Појединци који плаћају за секс, објашњава, стварају потражњу за трговином сексом. Многи од њих могу бити несвесни, лоше информисани, или директно негирати злостављачке услове у ситуацијама трговине сексом. Жене у овом ланцу, наводи наша саговорница, представљају робу којом се тргује, а жртве се третирају као артикли.

– Жртве трговаца људима су у великом броју случајева особе које долазе из сиромашних породица, које су занемариване или су биле жртве насиља у породици. Недостатак могућности образовања, висок степен незапослености, недоступност социјалне и здравствене заштите, као и одсуство правовремене и ефикасне заштите особа од насиља и дискриминације, чини да се велики број људи нађе у опасности од трговине људима – каже Хрњакова.

На питање како препознати жртве трговине људима, наша саговорница одговара да су најчешћи знакови застрашеност, одсуство личних докумената...

– Оне често не смеју да говоре у своје име, непознати су им људи који живе у њиховом суседству, имају модрице или повреде по телу од удараца, видљиви су им ожиљци од гашења цигарета по телу, неухрањене су – открива наша саговорница.

Светски дан девојчица

Многе девојчице су приморане да ступају у брак пре него што напуне 18 година. Сексуално насиље је још један велики проблем с којим се девојчице суочавају. Починиоци често пролазе некажњено, а жртве остају без адекватне заштите и подршке. Ово доприноси њиховој маргинализацији и отежава им приступ образовању и запослењу.

Поводом 11. октобра, Светског дана девојчица, Едвард Фергусон, британски амбасадор у Београду, казао је за наш лист да је као отац две девојчице посвећен стварању будућности која ће давати једнаке шансе девојчицама и дечацима.

– Амбасада у сарадњи са многим посвећеним и вредним појединцима и организацијама, укључујући и Фондацију „Јелена Шантић” и невладину организацију Атина, заједнички подржава активности да се женама и девојчицама омогући будућност у друштву без насиља, једнаке шансе за образовање, за остваривање амбиција у послу, једнак приступ здравственој нези и заштити и доношењу одлука о праведнијем друштву. Девојчице, без страха сањајте велике снове и научите ваше колеге, очеве, браћу, политичаре и амбасадоре како да вам помогну да их остварите! – поручио је Фергусон.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

шта би ми без њих
Британски амбасадор би могао да покуша да поправи стање у Британији. Ове што тргују људима, најчешће децом и женама, треба далеко строже кажњавати. Али зашто сте нашли баш британског амбасадора да се само-рекламира у вези тога?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.