Ни Динкић не одбацује сарадњу са Николићем

Г17 плус још није донео одлуку о евентуалној сарадњи на локалном нивоу са Српском напредном странком Томислава Николића. Лидер Г17 плус Млађан Динкић каже да још нису стигли никакви предлози локалних одбора.

– То ће зависити од тога какви су конкретни људи на локалу и да ли ћемо уопште имати таквих предлога – каже Динкић за „Политику” истичући да могућност сарадње са СНС-ом не одбија унапред, као у случају Српске радикалне странке.

После понављања избора на два бирачка места, резултати ванредних избора од 9. новембра у Пријепољу нису измењени, а Расим Љајић, лидер Санџачке демократске партије, најавио је (изгледа коначно) да ће његова странка у Пријепољу формирати локалну власт са СНС-ом и са Демократском странком Бориса Тадића.

Друго потенцијално партнерство Николићеве и Тадићеве странке могуће је у Књажевцу, у коме сваког дана треба да „падне” договор о владајућој коалицији. У СНС-у кажу за „Политику” да њихов локални одбор има потпуну слободу да одлучи с ким ће у коалицију, уколико већ не успеју преговори које води коалиција око ДС-a са групом грађана коју предводи Бошко Ничић.

У врху ДС-а још се званично не изјашњавају о могућности коалиције са СНС-ом на локалу, али очигледно је да неки локални одбори размишљају о томе. Могућност сарадње на нижем нивоу већ се тумачи и као увертира у неку будућу сарадњу на републичком нивоу. Прваци напредњака категорички одбијају могућност да то буде без нових избора, а и онда само ако буде потребно због „више силе”.

О могућности сарадње са СНС-ом на вишем нивоу јуче је говорио и Млађан Динкић у „Политици”. Иако оставља могућност да пристану на сарадњу на локалу, на питање да ли онда може да се очекује на следећим изборима да Г17 плус и са Николићем може да разговара о власти на републичком нивоу, Динкић каже да је много рано говорити о томе.

– Избори ће бити тек за три и по године. С друге стране, Николићева странка на делу треба да покаже да ли се политика СНС-а разликује од политике СРС-а – наглашава он.

Ако влада Мирка Цветковића и опстане цео мандат, сигурно је да неке локалне власти – неће. Ванредни избори, који се наговештавају у неким општинама, нова су прилика за сарадњу ДС-а и његових партнера са републичког нивоа са Николићевом странком.

Привремене мере због кризе у функционисању (углавном због раскола у СРС-у и пребега одборника у СНС), а онда и ванредни избори, прете Краљеву, Кикинди, Владимирцима, Земуну, Вождовцу, Лесковцу, Алексинцу, Ковину…

Уколико надлежни суд утврди да је седница Скупштине општине Земун 17. новембра одржана без кворума, односно на незаконит начин, обавеза Скупштине града је да уведе привремене мере на својој првој наредној седници, рекао је јуче градоначелник Београда Драган Ђилас.

У овој општини шест од 28 одборника СРС-а прешло је у СНС, на Вождовцу –седам од 17, у Ковину – седам од 13, у Алексинцу – 15 од 18 одборника радикала.

У Кикинди, како јавља наш дописник С. Милетин, СНС, ДСС и ЛДП захтевају расписивање ванредних избора, јер сматрају да је тренутно политичко стање у овом граду неодрживо и да је изборна воља грађана озбиљно прекројена. Након мајских избора власт у Кикинди формирали су радикали уз подршку социјалиста и ДСС-а, али већ у октобру социјалисти су напустили коалицију и дали подршку странкама окупљеним око ДС-а. Тако је у скупштини са једне стране седело укупно 19 радикалских и ДСС-ових, а са друге стране 20 социјалистичких и демократских одборника. Бурну политичку сцену додатно је узбуркао раскол у врху СРС-а, након чега се највећи део овдашњег одбора, на челу са дотадашњим председником окружног одбора и донедавним председником општине Браниславом Блажићем, приклонио Томиславу Николићу.

Одлуком Окружног суда у Зрењанину радикали су успели да од напредњака поврате свих 17 мандата освојених на изборима. Како међутим СРС може да понуди свега три одборника, питање је како ће се расподелити преостали мандати.

О томе са киме би ушли у постизборну коалицију у случају ванредних локалних избора, лидери странака стидљиво причају. Напредњаци тврде да су спремни да преговарају са свима, у ДСС-у кажу да би тражили подршку оних који имају сличан програм, док други наводе да овакве одлуке зависе од распореда снага и централе странака.