Шанса за предграђе

До краја године општине ће радити на основу надлежности које су имале до сада. Док Статут града не почне да се примењује предвиђено је да до 15. децембра начелник градске управе и представници такозваних ободних општина потпишу споразум о преносу надлежности, пројеката и евентуалном преузимању радника. Док се уговор не потпише сваке недеље ће се одржавати састанци да би се припремила примопредаја овлашћења из урбанизма са локалних заједница на град. То је у интервјуу за „Политику” истакао Зоран Костић, члан градског већа.

У последње две године општине су због систематизације укинуле 1.120 радних места. Нови Статут сигурно ће већи број њих „рехабилитовати” посебно у обдаништима и школама о којима ће се старати локалне заједнице. Оне су, међутим, изгубиле задужења у урбанизму због чега ће неки запослени остати без посла.

– Препоручили смо надлежнима у локалним управама да паралелно са израдом општинског статута сагледају потребе у вези са вишком запослених у сектору урбанизма. То треба да ураде што пре, јер Статут града оставља рок до краја године да се обаве трансфери запослених у сектору урбанизма из ободних општина у градску Дирекцију за грађевинско земљиште. То не значи да би радили у центру града већ би координисали рад у локалним дирекцијама – објашњава Костић.

Функционери из приградских општина су после усвајања Статута задовољно трљали руке, јер очекују да ће већ у 2009. години из градског буџета бити утрошено неколико милијарди динара у развој локалне инфраструктуре. Председници општина свакодневно зову градску Дирекцију интересујући се да ли ће њихови пројекти бити приоритети следеће године. Зоран Костић тврди да ће сви програми бити реализовани уколико општине доставе граду готове пројекте и препоруче којим редоследом би требало да буду реализовани.

– Није реално да сви капитални програми буду остварени већ у првој години мандата. Није могуће да, рецимо, на пролеће буде обновљена комплетна мрежа регионалних путева иако је Дирекција за путеве преузела одговорност за одржавање о којима су се до сада старале општине и републичко предузеће „Путеви Србије” – наглашава Костић.

Незадовољни због урбанистичке централизације надлежни из општине Сурчин су орочили подршку Статуту града на годину дана, чекајући да виде резултате његове примене. Уколико не буде остварено неколико инфраструктурних пројеката најавили су одвајање од Београда. Упркос претњама Костић не очекује да ће до тога доћи, додајући да је добро што су неке приградске општине критиковале поједине одредбе градског статута.

– У Сурчину су свесни да је у њиховом атару за инвеститоре атрактивно грађевинско земљиште чија је цена висока. Већина новца која ће се у касу Дирекције слити од закупа земљишта биће утрошена за изградњу и развој локалног водоводног система и за друге пројекте управо у најмлађој градској општини – прецизира Костић.

Наш саговорник каже да ће после четири године бити задовољан уколико би град успео да реши већину инфраструктурних проблема ободних општина. Подсећа да је пре неколико година као председник Младеновца истицао да је његов циљ да ова општина постане предграђе Београда. Он додаје да би било најгоре уколико би се град затворио у своје зидине.

– У том случају би престоница била суочена са великим притиском људи који су желели да се доселе у једну од десет централних градских општина. То би додатно подигло цену квадрата – каже Костић.

Приоритет градске владе је изградња магистралног водовода Макиш два на који би се прикључила домаћинства из Гроцке, Сопота, Младеноваца и дела Вождовца. Такође, потребно је да буде смањена саобраћајна гужва на Ибарској магистрали што би омогућило да људи из предграђа брже дођу до центра града.

– То би био разлог да људи станују, рецимо у Барајеву, где је ваздух много чистији и цена квадрата кућа око 600 евра. Као и у другим европским метрополама, већина људи би живела у предграђима, а на посао или факултет одлазила у центар престонице – закључио је Зоран Костић.