Од штанда до штанда: нова издања „Штрика”

Међу новим издањима „Штрика” налази се роман „Мој брат” Џамејке Кинкејд, у којем се главна јунакиња враћа на Антигву како би се бринула о млађем брату који умире од сиде. Нараторка се суочава са суровом стварношћу његове болести и емоционалном дистанцом која је обележила њихове животе. Њено писмо – интимно, поетично, али и доследно без компромиса – истражује тешко проходан терен породичних односа, истичући напетости, разочарања и нерешене емоције које су се годинама нагомилавале.

Магда Сабо ауторка је мемоарског романа „Стари бунар” у којем приповеда о свом детињству у Дебрецину, граду који у овој књизи задобија обрисе града из неке непостојеће бајке. Описујући оца и мајку, две најважније фигуре у њеном формативном периоду, Сабо и сама склапа разлоге зашто је постала књижевница онаква каква јесте – талентована приповедачица, врсна у карактеризацији ликова и односа међу њима, осетљива на друштвена догађања.

Роман „Анимал тристе” немачке књижевнице Монике Марон јесте ода љубави  која се доживљава као есенција, као бескрајна примордијална вода у којој окупани живот најзад добија смисао. Таква љубав отвара врата неописивој  страсти и душевном узбуђењу какво ништа друго не може изазвати. Али таква љубав неизоставно буди и страх од губитка који се очитује у опсесији, љубомори, посесивности и безграничној потреби да се буде с вољеном особом. Али поставља се неизбежно питање: по коју цену?

  „Ако нисам добра шта ћемо онда” роман је Иве Брдар, који се поиграва језиком, жанровима, „великим” књижевним темама, и пружа искуство читања слично лаганој игри. Али зар није старо правило да се кроз игру најбоље учи? Ива Брдар проблематизовала је овим невеликим драмским романом главне теме савременог друштва, пре свега оне који се односе на жену у комуникацији са светом, а најпре са првим центром тог света, а то је мајка. Пратећи све периоде одрастања од бебе до старице, овај модерни билдингсроман, с пуно духовитости и довитљивости, монолошки приповеда о лепим, тужним или страшним тренуцима који остављају трага у нама.

„Да ли је мајка мртва” маестралан је роман норвешке књижевнице Вигдис Јурт. Књижевност 21. века пар екселанс. Светски позната сликарка се после много година враћа у родни град јер јој је наручена ретроспективна изложба. У том граду је стара мајка с којом за све те године није говорила. Њена једина преокупација постаје сусрет с мајком. Акценат је на односима међу људима, на најважнијим, најдубљим, најинтимнијим односима који граде нашу личност, не на догађајима. У инфлацији дешавања и дефалције суштине и унутрашњег спокоја, Јуртова је попут експлозије истине.

Нора, јунакиња романа „Глумица” Ен Енрајт истражује прошлост своје мајке Кетрин, откривајући истине о гламурозном свету филма и позорнице, али и о породичној историји, мајчинству, љубави, трауми. Кетрин О’Дел није била само највећа дива једног времена. Била је сложена личност, уметница раскошног талента, али и осетљива и несигурна жена у потрази за подршком и признањем, истовремено моћна и јака, мајка пуна љубави за своју кћерку, одлучна да је заштити.

„Стид” Ани Ерно у фокус ставља зрелу жену која исписује време када је била девојчица. Она тражи зачетак осећаја који је никад неће напустити, а то је осећај стида: стид због порекла, због предака, због куће и града у ком одраста, стид од мисли које не би требало да мисли, од недоличних побуда.

Роман „Енола Холмс, други део” Ненси Спрингер детективске способности Еноле Холмс ставља на још већи тест. Након што је успешно решила мистерију несталог маркиза, Енола постаје прва светска научница пердиторијанка. Овај пут је у потрази за леди Сесили, младом девојком племенитог порекла, која је нестала под крајње необичним околностима. Нестанак је толико мистериозан да би био изазов и за самог Шерлока Холмса, али он је заузет – потрагом за Енолом.