„Моки театар” – о судбини села и породице

„Слога кућу и имање гради, а свађа темеље и међе разара” – пословица је коју су увек на уму имали сеоски домаћини. Зато су се трудили да сачувају породицу на огњишту и добре комшијске односе. Тако је и данас, тамо где још живе села и где саврмена технологија није победила драж сусрета и разговора, а нарочито заједничког делања. О судбини села и продице говори представа „Мрци с мрци, живи са живима” чији је редитељ Драган Миливојевић. Чланови „Моки театра” – аматерског позоришта из Велике Моштанице, чији је управник Мирко Тодоровић Ера, новинар и писац, представу су премијерно извели у сали Месне заједнице овог чукричког насеља. Комад је настао по мотивима књиге „Србијо Бог ти помогао” писца Бојана Љубеновића. Међу публиком су били и представници Општине Чукарица, који су дали подршку у реализацији догађаја. 

– У намери да покажемо колико је важно сачувати праве вредности које се вековима на овом поднебљу наслеђују од предака, радњу смо сместили у сеоски миље. У средишту је породица Трајковић, под чијим кровом живи више генерација. Они се суочавају са различитим изазовима које носи савремено доба. Ово је и прича о свакодневици, наравима и менталитету нашег народа. Истичу се и проблеми изазвани уситњавањем имања, што утиче и на породицу. Отуђујемо се једни од других и од самих себе, због друштвених мрежа, телефона, интернета... Ипак, иако се уочава слика нестанка села и криза породице, овом представом покушавамо да улијемо наду да ће се проблеми превазићи и да ће се снагом свих чланова породице и  читаве заједнице утабати стазе за боље дане – поручио је редитељ  Миливојевић.

Богата позоришна и културна јесен почела је за креативни и вредни тим „Моки театра”. Они на свом репертоару имају и представу „Пастир” премијерно приказану прошле године. Организују и различите образовне програме уз поетско- музичке и књижевне сусрете.

Мирослав Маринковић, педагог и пензионисани учитељ, осим ангажовања у глумачком ансамблу у „Моки театру” има различита задужења, а најлепше му је кад у свом дворишту пуном цвећа и лековитог биља, угости уметнике и путнике намернике, којима радо говори о Великој Моштаници. Њој је, како Маринковић истиче,рођен писац Светолик Ранковић (1863 -1899).

– Он је неправедно заборављен и ми у различитим приликама о њему говоримо. Планирамо да оснујемо и библиотеку, њему посвећену, а било би добро да једна улица понесе име Светолика Ранковића. До дана данашњег, овај писац нема споменик или спомен-плочу која би могла да стоји на зиду старе школе, где се 7.децембра 1863.године родио Ранковић. У тој просторији, становали су његови родитељи, јер је отац Павле, свештеник, ту радио као учитељ, а мајка Боса била је велики хуманитарац. Остало је упамћено да је као болничарка прошла Балканске ратове – истиче Мирослав и подсећа да нам је Светолик Ранковић оставио дела „Горски цар”, „Сеоска учитељица”, „Порушени идеали” као и 24 приповетке, међу којима се издваја прича „Јесење слике” у којој се спомињу атари овог села. Занимљиво је, како вели Маринковић, да се и Никола Тесла срео са Ранковићем. Он је Тесли поколнио роман „Горски цар”. У селу се налази и Црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице из 1858. године, чији је старешина отац Немања Симић. Борачко гробље је у порти и са црковом представља непокретно културно добро и споменик културе.

Уз добру вољу оних који могу да помогну, овај крај који је од центра Београда удаљен 28 километара, може да се уреди и у њему истакне оно највредније из баштине, која је уједно и богатство престонице.

Уча, како мештани од миља зову Мирослав Маринковић, напомиње да његова ветеранска дружина, али и млађе колеге, показују како културни живот може да се развија у предграђу. Тако се на најбољи начин повезујују различите генерације и једни од других уче.