„Moki teatar” – o sudbini sela i porodice

„Sloga kuću i imanje gradi, a svađa temelje i međe razara” – poslovica je koju su uvek na umu imali seoski domaćini. Zato su se trudili da sačuvaju porodicu na ognjištu i dobre komšijske odnose. Tako je i danas, tamo gde još žive sela i gde savrmena tehnologija nije pobedila draž susreta i razgovora, a naročito zajedničkog delanja. O sudbini sela i prodice govori predstava „Mrci s mrci, živi sa živima” čiji je reditelj Dragan Milivojević. Članovi „Moki teatra” – amaterskog pozorišta iz Velike Moštanice, čiji je upravnik Mirko Todorović Era, novinar i pisac, predstavu su premijerno izveli u sali Mesne zajednice ovog čukričkog naselja. Komad je nastao po motivima knjige „Srbijo Bog ti pomogao” pisca Bojana Ljubenovića. Među publikom su bili i predstavnici Opštine Čukarica, koji su dali podršku u realizaciji događaja. 

– U nameri da pokažemo koliko je važno sačuvati prave vrednosti koje se vekovima na ovom podneblju nasleđuju od predaka, radnju smo smestili u seoski milje. U središtu je porodica Trajković, pod čijim krovom živi više generacija. Oni se suočavaju sa različitim izazovima koje nosi savremeno doba. Ovo je i priča o svakodnevici, naravima i mentalitetu našeg naroda. Ističu se i problemi izazvani usitnjavanjem imanja, što utiče i na porodicu. Otuđujemo se jedni od drugih i od samih sebe, zbog društvenih mreža, telefona, interneta... Ipak, iako se uočava slika nestanka sela i kriza porodice, ovom predstavom pokušavamo da ulijemo nadu da će se problemi prevazići i da će se snagom svih članova porodice i  čitave zajednice utabati staze za bolje dane – poručio je reditelj  Milivojević.

Bogata pozorišna i kulturna jesen počela je za kreativni i vredni tim „Moki teatra”. Oni na svom repertoaru imaju i predstavu „Pastir” premijerno prikazanu prošle godine. Organizuju i različite obrazovne programe uz poetsko- muzičke i književne susrete.

Miroslav Marinković, pedagog i penzionisani učitelj, osim angažovanja u glumačkom ansamblu u „Moki teatru” ima različita zaduženja, a najlepše mu je kad u svom dvorištu punom cveća i lekovitog bilja, ugosti umetnike i putnike namernike, kojima rado govori o Velikoj Moštanici. Njoj je, kako Marinković ističe,rođen pisac Svetolik Ranković (1863 -1899).

– On je nepravedno zaboravljen i mi u različitim prilikama o njemu govorimo. Planiramo da osnujemo i biblioteku, njemu posvećenu, a bilo bi dobro da jedna ulica ponese ime Svetolika Rankovića. Do dana današnjeg, ovaj pisac nema spomenik ili spomen-ploču koja bi mogla da stoji na zidu stare škole, gde se 7.decembra 1863.godine rodio Ranković. U toj prostoriji, stanovali su njegovi roditelji, jer je otac Pavle, sveštenik, tu radio kao učitelj, a majka Bosa bila je veliki humanitarac. Ostalo je upamćeno da je kao bolničarka prošla Balkanske ratove – ističe Miroslav i podseća da nam je Svetolik Ranković ostavio dela „Gorski car”, „Seoska učiteljica”, „Porušeni ideali” kao i 24 pripovetke, među kojima se izdvaja priča „Jesenje slike” u kojoj se spominju atari ovog sela. Zanimljivo je, kako veli Marinković, da se i Nikola Tesla sreo sa Rankovićem. On je Tesli pokolnio roman „Gorski car”. U selu se nalazi i Crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice iz 1858. godine, čiji je starešina otac Nemanja Simić. Boračko groblje je u porti i sa crkovom predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture.

Uz dobru volju onih koji mogu da pomognu, ovaj kraj koji je od centra Beograda udaljen 28 kilometara, može da se uredi i u njemu istakne ono najvrednije iz baštine, koja je ujedno i bogatstvo prestonice.

Uča, kako meštani od milja zovu Miroslav Marinković, napominje da njegova veteranska družina, ali i mlađe kolege, pokazuju kako kulturni život može da se razvija u predgrađu. Tako se na najbolji način povezujuju različite generacije i jedni od drugih uče.