Парнични поступци из суда у Новом Београду селе се на Палилулу

Парничне судије Трећег основног суда у Београду преселиће се са Тошиног бунара у просторије пореске управе код Панчевачког моста, а кривичари ће из старе зграде у Булевару Михајла Пупина, која се руши, отићи у зграду пореске управе у Улици Тошин бунар. То значи да ће становници Новог Београда, Земуна и Сурчина морати да долазе на парнична суђења у потпуно супротни део двомилионског Београда – на Палилулу, и то у канцеларије које је користила пореска управа у Улици деспота Стефана 118–120.

Притом се парнично одељење Првог основног суда, који је надлежан за Палилулу, Стари град и друге централне општине, налази у Новом Београду, преко пута хотела „Југославија”, у Булевару Николе Тесле. Грађани из центра долазе на суђења у Нови Београд, а новобеограђани ће ићи у центар.

– Право на приступ суду, као део права на правично суђење, подразумева и олакшан физички и географски приступ грађана и њихових пуномоћника суду. То утиче и на ефикасност судова и право на суђење у разумном року – каже адвокат Војкан Симић, дугогодишњи судија и председник некадашњег Првог општинског суда у Београду.

Подсећа да у Београду постоји седам зграда у којима су смештени првостепени судови. Посебан проблем представља смештај три основна суда у пет судских зграда, сваки размештен у двема зградама – Први у Катанићевој и Булевару Николе Тесле, Други у Катанићевој и Савској, Трећи у Булевару Михајла Пупина и Тошином бунару, што значи да грађани и њихови пуномоћници одлазе на суђења на пет адреса и још две у којима су Привредни суд (Масарикова) и Прекршајни суд (Устаничка).

Грађанско одељење Првог основног суда налази се у Новом Београду, ван територије за коју је надлежан, па грађани централних градских општина Стари град, Врачар, Савски Венац, Звездара и Палилула одлазе у Нови Београд на рочишта.

– Ових дана се припрема пресељење Трећег основног суда у Београду, ради адаптације старе зграде у Улици Михајла Пупина, а у плану је да грађанско одељење тог суда из зграде у Улици Тошин бунар буде измештено ван територије своје надлежности, у двема зградама у Улици деспота Стефана, у близини хале „Пионир” и Панчевачког моста, у зграде у којима је раније била смештена пореска управа. То значи да ће грађани многољудних градских општина Нови Београд, Земун, Сурчин и околних места морати привремено да прелазе Бранков мост и одлазе на суђења у центар града, у условима даноноћног закрчења у саобраћају и необезбеђених допунских аутобуских линија, на локацију на којој нема довољно паркинг-места ни за грађане ни за адвокате, као ни за судије и запослене у судовима – каже Војкан Симић.

Сматра да би овакво решење требало преиспитати, тим пре што није било никакве дебате о томе.

– Судије и запослени из тог суда, као и многи адвокати и грађани, питају се зашто је такво решење прихваћено и да ли мора да буде реализовано. Питају се и зашто није донета логична одлука, која би имала практичан значај, да грађанско одељење Трећег основног буде трајно измештено у судску зграду у Булевару Николе Тесле, на територију за коју је надлежно, у којој је сада смештено грађанско одељење Првог основног суда у Београду, ван територије за коју је надлежан, те зашто ово одељење није пресељено у Улицу деспота Стефана, на територију за коју је надлежан, ако већ нема бољег решења – каже адвокат Војкан Симић.

Истиче да је проблем смештаја у судским зградама и организације београдских судова веома озбиљан и годинама оптерећује и правосуђе и грађане, угрожавајући њихово право на приступ суду.

– Зар ником од надлежних, од 2016. године, када је започела изградња стамбено-пословног комплекса „Београд на води”, није пало на памет да се део земљишта преко пута Палате правде додели за изградњу модерне судске зграде са пратећим паркингом за судије, запослене, грађане и адвокате, у којем би били смештени Први и Други основни суд у Београду, што би за судство било идеално решење. Чини ми се да прилика још увек није пропуштена, јер је у плану изградња нових зграда према београдском сајму, а бивша зграда Поште, поред бивше Железничке станице, сад потпуно девастирана, планирана је за музеј културе. Зар не би најбољи споменик правосудне културе била судска зграда на том потесу, која би са постојећом Палатом правде чинила функционалну целину – каже адвокат Војкан Симић.

Импровизоване суднице не доприносе ауторитету суда

Зграда овог суда годинама прокишњава, тако да судије раде у веома лошим условима.

– Посебно питање представља потреба успостављања јединственог стандарда изградње судских зграда, судница и пратећих објеката, које би ваљало уредити подзаконским актом, за будућност, јер, поред стручности, ефикасности судија и јавних тужилаца и њиховог поштења и независности, један од елемената који доприносе високом ауторитету државе и суда је и изглед судских зграда и судница, распоред просторија у којима је судијама омогућено да имају и судницу и свој кабинет у којем могу да се осаме и посвете сложеном интелектуалном раду. Импровизоване суднице и раштрканост судских зграда не доприносе том ауторитету – каже Војкан Симић.